Анали Правног факултета у Београду

446

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

неимовинске штете припада најпре паралелно преживелом брачном другу и деци, затим родитељима а у случају да ових нема браћи и сестрама. Даљи проблем за судску праксу у овом питању представља којбј деци треба признати право на накнаду. Наши судови овде нејаднако поступају. Утврђују разно доба узраста, најчешће 7 годинана за признање овог права. Судови одбијају досуђивање накнаде малолетној деци испод седам година што су „у моменту смрти њиховог оца били дјеца, те она као таква и нијесу могла осетити значај и пошьедице смрти њиховог покојног оца, па самим тим ни имати неки душевни бол тим догађајем“ (Врх. суд Црне Горе Гж. 185/58 од 31. XII 58). Ово схватанье судова изгледа нам неодрживо из разлога што се накнада не даје само за претршьене психичке болове у садаппьости него и за оне ко je ће трпети и у будуће а не може се спорити да ће деца осећати бол за изгубл>еним родитељима ако не сада због неразвијености а оно сигурно убудуће. Стога сматрам да би требало досуђивати новчану накнаду неимовинске штете малолетној деци без обзира на њихов узраст у тренутку наступања смрти њиховог родителаа. 4. Неимовинска штета може да настане и радној организацији на раду и у вези са радом. Радник може да сводим радом повреди друштвени углед и репутацију своје радне организације. Радној организацији не може се проузроковати штета кода претпоставља физичку личност, као што су физички бол, психички бол, страх. Поставља се питање: има ли места и каквод накнади неимовинске штете коју je радник проузроковао радној организации. О томе немамо прописа. У основном закону о радним односима у чл. 91 реч je само о материјалној штети коју радник проузрокује радној организацији. Ma да je термин материјална штета неодређен, ипак ce може једино схватити у томе смислу да означава имовинску штету. Овај термин се не употребљава у свим одредбама Основног закона о радним односима. У чл. 92 говори се о штети коју проузрокују више радника радној организациди а не о материјалној штети. С обзиром на непрецизност термина употребљених у овом Закону не може се из гьегових одредаба извући да ли има места и каквод' накнади неимовинске штете радној организацији коју joj je проузроковао радник на раду и у вези са радом. Изгледа ми да би ово правило могли извући из општих принципа нашег Устава о одговорности сваког појединца за своје радње и о потреби поштовања личности сваког човека и његових права. Радник који je повредио углед и репутацију своје радне организације наноси поред имовинске и независно од имовинске и неимовинску штету не радној организацији као апстрактној личности већ члановима радна заједнице радне организације, осталим радницима. Свавако да постоји разлика између неимовинске штете коју трпи одређено физичко лице непосредно и штете коју трш! правно лице али и ова штета може да буде јаког интензитета, иако je најчешће сносе више лица и често не непосредно и не истог интензитета. Уосталом и у случају смрти физичког