Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

447

лица обично вишё лица трпе неимовинску штету, па се она досуђује онша који трпе такву штету брачном другу и деци, родитељима, браћи и сестрама, и то у једнаким износима лицима истот Степана сродства, иако : ту штету поједина лица могу да трпе на неједнак начин (један родитель више него други, једно дете теже него друго, један брат или : сестра теже или лакше). Стога сматрам да има места накнади неимовянске штете коју су претрпели чланови радне заједнице радне организације противправним понашањем једног или више радника на раду и у вези са радом. Сад се за нас поставља питање каква се накнада штете може досудити радној организации. Ту свакако долазе: објављивање пресуде, објављивање одговора -или поправке на трошак радника, Изгледа нам да би имало места и новчаној накнади неимовинске штете, Новчана средства добијена од штетника уплаћивала би се у фонд заједничке потроппье радне организације и служила би за подизање животног стандарда радыика-чланова радне заједнице повређене радне оргаиизације. Ова новчана накнада не би имала карактер репарације већ би представльала сатисфакцију којом би се користили сви чланови радне заједницв радне организације осим оног радника који je проузроковао неимовинску штету-и који je исплатио одређену суму новца на име накнаде те штете. Да би радник одговарао за неимовинску штету радној организацией коју Je произроковао на раду и у вези са радом, потребно je да се испуне следећи услови; (а) да je штета учигьена радној организацией (то ће рећи неком њеном органу директору, управном одбору, радничком савету, радној јединици, погону, итд,); (б) да je штету учинио радник повређене радне организације на раду и у вези са радом; (в) да je у питагьу штета релативно високог степена интензитета и (г) да je до штете дошло кривицом радника повређене радне организације. 5. Неимовинска штета може настати и трећем лицу (појединцу или нравном лицу) на раду и у вези са радом. То може бити; физички или психички бол, страх, ако je реч о телесном оштећењу и повреда части и угледа, ако je реч о повреди психе појединца или повреди друштвеног утледа и репутације правног лица. Као и за имовинску штету и за нэтмовинску штету коју треће лице (појбдинац или правно лице) претрпи од радника на раду и у вези са радом одговара радна организација. Правила о овој одговорности налазимо у Основним начелима Устава СФРЈ, чл. 69 Устава у погледу одговорности друштвено-политичке заједнице односно организације за штету коју проузрокује њихов радник; У чл. 94, ст. 1, Основног закона о радним односима налазе се правила о одговорности радне организације за штету коју je радника на раду и у вези са радом проузроковао трећем лицу а у ст. 2 истог члана правила о одговорности друштвено-политичке заједнице односно организације за своје раднике због штете проузроковане на раду и у вези са радом трећем лицу. У ст. 1, чл. 94 употреблен je термин „материјална штета“ а у ст. 2 само термин „штета“. A материјална штета и штета нису исти појмови. Материјална штета je неадекватни термин за имовинску штету а штета може да значи и имовинску и неимовинску