Анали Правног факултета у Београду

448

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штету. Изгледа да с обзиром на уставни принцип једнакости положаја радника (без обзира где раде, да ли у привредном предузећу, задрузи, ДРУШтвено-политичкој заједници или организацији) не би било допуштено правити разлику између неимовинске штете коју je проузроковао радник радне организације на раду и у вези са радом трећем лицу и оне коју je проузроковао радник друштвено-политичке па у првом случају не би радна организација одговарала за неимовинску штету (већ би за ту штету једино одговарао сам радник), док би у другом случају друштвено-политичка заједница одговарала за ту штету радника. Изгледа ми да би требало узети да по нашем праву увек одговарају и радна организација и друштвено-политичка заједница како за имовинску тако и за неимовинску штету коју je проузроковао њихов радник на раду и у вези са радом трећем лицу. Да би радна организација односно друштвено-политичка заједница одговарала за неимовинску штету коју je радник проузроковао трећем лицу потребно je да се испуне следећи услови: (а) да je неимовинску штету проузроковао радник радне организације односно друштвено-политичке заједнице; (б) да je неимовинска штета проузрокована појединцу или правном лицу; (в) да je у питању неимовинска штета релативно високог степена интензитета и (г) да je штета учињена кривицом радника. Одговорност радне организације односно друштвено-политичке заједнице за неимовинску штету коју je радник проузроковао на раду и у вези са радом појединцу или правном лицу почива на принципу одговорности без кривице (објективној одговорности), дакле, онако исто као и кад радна организација (односно друштвено-политичка заједнжца) одговара и за имовинску штету трећем лицу. Појединац или правно лице као оштећени имају прдма радној организацији или друштвено-политичкој заједници како право на објављивање пресуде, објављивање одговора и исправке ако je у питан, у повреда части или угледа, тако и право на новчану накнаду неимовинске штете ако je у питану физички или психички бол, страх, повреда части или угледа појединца односно повреда угледа и репутације правног лица. 6. Ma да сматрамо да постоји примарна одговорност радне организации е односно друштвено-политичке заједнице и за неимовинску штету коју радник на раду и у вези са радом причини трећем лицу, ипак не искључујемо и ситуацију кад и радник може непосредно да одговара и за ову штету. То je случај кад je радник проузроковао неимовинску штету трећем лицу на раду и у вези са радом кривичном делу. У том случају оштећено треће лице може да захтева накнаду и ове штете непосредно од радника (4).Сматрамо само да и у овом случају постоји непосредна одговорност радника и за неимовинску штету коју je проузроковао на раду и у вези са радом трећем лицу. 7. Како се код одговорности радне организације односно друштвено-политичке заједнице и за неимовинску штету коју je радник проузроковао

(4) В. чл. 69, ст. 2, Устава СФРЈ и чл. 94, ст. 3, Основног закона о радниы односима и чл. 157, ст. 2, Закона о савезној управи