Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

449

трећем лицу ради о одговорности за другог, има и у овом случају радна организација право регреса плаћене новчане накнаде према свои раднику (5). Право регреса признаке се радној организации само у том случају кад je радник причинно штету трећем лицу намерно или из непажње и када je реч о новчаној накнади неимовинске штете. 8. У пракси судова најчешће се постављају захтеви радыика према радној организации и захтеви трећих лица према радној организации за новчану накнаду следећих облика неимовинске штете проузрокованих на раду и у вези са радом: физичког бола, психичког бола услед унакажености, страха. Наша судска пракса стоји чврсто на становишту да се за физичке болове може да тражи накнада. У једној пресуди Врховног суда Југославије каже се: „Претршьени бол даје право на накнаду болнине као посебног вида штете зато јер и бол представља повреду личности“ (6). Физички бол се јавл>а као последица проузроковане телесне повреде. Наши судови признају накнаду за претршьени физички бол иако телесна повреда није праћена видљивим спољним оштећењима тела, нити je проузроковала неспособност за рад. Накнада се признаје и за физички бол проузрокован леченьем, најченЛФ услед оперативник захвата (7). Поред физичког бола наши судови признају и накнаду за претрпљени психички бол услед унакажености. То je посебан облик неимовинске штете који може да настане уз физички бол а и независно од њега. И када досуђују накнаду за претрпљени душевни бол судови je не условљавају тиме да ли je проузрокована неспособност за рад и да ли унакаженост повређеног смета његовом будућем напредовању. Накнада за претршьени психички бол се признаје и кад je унакаженост скривена на вештачки начин од трећих лица (8). И страх се сматра посебним обликом неимовинске штете који се најчешће јавља уз телесну повреду. Судови признају како накнаду за страх претрпљен у тренутку наношења повреде тако и за страх од могућих компликација услед задобијене телесне повреде. Дакле, страх се може признати уз постојање физичког и психичког бола а и без постојања ових (9). 9. Поред неимовинске штете коју трпи радник или треће лице на раду и у вези са радом у пракси судова се исто тако често постављају захтевй за накнадом неимовинске штете услед смрти блиског лица. Члаыови породице умрлог радника поред имовинске штете трпе и неимовинску штету душевни бол. Наши судови признају накнаду брачном другу, деци, родитељима и браћи и сестри умрлог радника. У погледу висине накнаде судови се руководе правилом да она буде већа од симболичне накнаде али не толика да би представљала материјално експлоатисање узвишеног бола за изгубљеним сродником (10).

(5) В. чл. 95 Основног закона о радним односима. (6) В. Решење Врховног суда Југославије Гз 117/56 од 22. XII. 1965, Збирка (7) В. др. Обрен Станковић: н.д., с. 155. (8) В. др. Обрен Станковић: н.д., с. 156. (9) В. др. Обрен Станковић; н.д., с. 155. (10) В. пресуду Врховног суда Југославије, Рев. 1200/59 од 23. 11. 1960.