Анали Правног факултета у Београду

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

10. Наша суд ска пракса се показу] а врло уздржљивом у погледу досуђивања новчане накнаде због повреде части и угледа. Овакав став je сасвим разумљив. Повреде части се релативно често догађају у животу. Широко досуђивање новчане накнаде од стране судова ишло би на руку да се подижу неосноване тужбе, само из лукративних мотива. Сем тога, овде могу да се употребе и друга средства а не само новчана накнада која могу бити и ефикаснија него што je новчана накнада (објављивање пресуде, објављивање одговора, објављивање исправке). Али, ипак судови усвајају и такве захтеве. У образложењу једне пресуде стоји: „Част je саставни део интегритета човекове личности. Она j© заштићена и Кривичним закоником. Али се заштита овог важног човековог добра тиме не исцрпљује. Оштећеном припада право и на одговарајућу материјалну репарацију повређене части jep се и за неимовинску штету може тражити накнада“ (11). Из овог кратког прегледа питања накнаде неимовинске штете из радних односа у нашем праву излази да и поред непостојања или неодре»ђености прописа наша судска пракса je заузимала и заузима одређен став како у питању облика неимовинске штете на раду и у вези са радом, тако и у питан, у облика накнаде ове штете. Она признаје накнаду штете раднику за претршьене физичке болове, психичке болове услед унакажености, страх, повреду - части и угледа проузроковану му на раду и у вези са радом. Исто тако, судови признаку накнаду трећем лицу за претршьене физичке и психичке болове, страх, повреду части и угледа проузроковане му од страна радника на раду и у вези са радом. Судови се у својим одлукама у последње време позивају на опште принципе нашег новог Устава и на правила наше друштвене заједнице да би пружили што бољу заштиту и моралној страни људске личности. Све то указује да овај вид накнаде штете добија све већи значај у нашем друштву, што je у складу са схватањима и стремљењима нашег друштвеног развоја.

Љ. Милошевић

(11) Пресуда Окружное суда у Зреаанину 360/51 потврђена пресудоы Врховног суда АГГВ Гж. 889/62 и пресудоы Врховног суда Југославије Рев. 3969/62. (Др. Обрен Станковић: н.д., с. 161).