Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

451

ПРАВКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИЗМЕНЕ РЕШЕЊА ПО ЗАКОНУ О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

Једном донето решење y некој управној ствари може под условима одређеним у Закону о општем управном поступку бити поништено, укинуто, измењено или оглашено ништавим. До поништавања решња може доћи поводом жалбе (чл. 241, 242, 243), обнове поступка (чл. 257), покретањем управног спора (чл. 260) и по праву надзора (чл. 262). Решење се може укинути у обновньеном поступку (чл. 257), по захтеву за заштиту законитости (чл. 261), путем ванредног укиданьа (чл. 265) и по праву надзора (чл. 262). До оглашавања решеньа ништавим може доћи у свако доба (чл. 266 у вези с чл. 267). Решенье може изменйти поводом жалбе сам орган који га je и донео кад нађе да je жалба основана (чл. 235—237) или друтостепени орган (ч:л. 243, ст. 2, и 244). До измене решеньа може доћи још и по пристанку или по захтеву странке (чл. 264), као и поводом покренутог управног спора (чл. 260). У погледу правних последица које настају кад једном донето решенье буде поништено, оглашено ништавним или укинуто Закон о општем управном поступку (= ЗОУП) у чл. 268 садржи опште правило. По тој одредби поништавањем решеньа и оглашавањем решеньа ништавим поништавају ce и правке последице које je то решење произвело. Укиданьем пак решеньа не поништавају се и правке последице које je оно већ призвело већ се само онемогућава даље произвођење правних последица укинутог решења. ЗОУП међутим не садржи и једно опште правило о томе које правке последице настају кад се једном донето решенье новим решеньем меньа или замењује другим. Због тога за решенье овог питаньа треба ићи од случаја до случаја у којима по ЗОУП долази до меньаньа једном донетог решеньа. Нема сумнье да с обзиром на деволутивно средство жалбе кад другостепени орган измени првостепено решенье, то решенье има ретроактивно дејство, тј. од дана кад je првостепено решенье донето. Тако и пресуда Врховног суда HP Србије У. бр. 6479/54 по којој: „Оспоренним решеньем je ценьена законитост ожалбеног решеньа и кад je то решенье као незаконито преиначено то значи да оспорено решенье дејствује уназад од дана доношеньа ожалбеног решеньа. Преиначавајући ожалбено решенье тужени орган je указао првостепеном органу како je требало поступити при првостепеном решаваньу, па стога оспорено решенье мора имати правно дејство од дана доношеньа ожалбеног решеньа у свему па и у погледу даваньа која проистичу из признатог права“. И пресуда Врховног суда HP Србије У бр. 810/56: „Другостепено решенье којим je изменьено првостепено решенье, правно дејствује уназад од момента са којим je била настала правка важност првостепеног решеньа“. Исто правно дејство има и ново решенье којим првостевени орган меньа односно замењује другим решеньем решенье против кога je поднета жалба кад нађе да je жалба основана jep би такво ретроактивно дејство имало и решенье другостепеног органа. Ретроактивно правно дејство имаће и решенье којим орган, поводом покренутог управног спора уважаваньем захтева тужбе измени своје решенье (чл. 260 jep би-тансво решенье имало и решенье које би било донето у извршеньу пресуде којом je тужба уважена). Питанье пак правних последица измене правоснажног решеньа по пристанку или по захтеву странке било je спорно како у управној тако и у управносудској дракси. По том питаньу постојале су и две одлуке Опште седнице Државног савета старе Јутославије у својству врховног административног суда. По једној: „Кад je решенье постало извршно стога што странка није уложила у законском року правно средство, па административна власт на захтев странке, донесе решенье у коме нађе да je неправилно и на штету странке применила закон, у том случаЈу административна власт нема право да даје ретроактивно дејство новом решеньу од дана кад je донето прво решенье. Ово решенье администра-