Анали Правног факултета у Београду

310

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Разумљиво je што и за мање крађе, када вредност украдене ствари није била велика, не постоји застарелост и могу се кривпи гонити и после 20 година. То се објашњава тиме што под турском влашћу а и у бурним, ратним годинама нарочито Првог устанка када су могућности и услови за крађу много повољнији него за гонене лопова, иако су углавном примењиване драконске казне кад се кривац ухвати покрадени често нису могли а некад нису ни хтели да подижу тужбу, а и органима гонена у таквим приликама није увек полазило за руком да пронађу „рсузе“. Зато су бројнији случајеви проналажења криваца и доношена пресуда за починена дела тек око тридесетих година прошлог века. Судови су могли да узимају у поступал само она дела било кривичне или грађанскоправне природе која дотада уопште нису била расправльана пред судом. У том смислу да се једном пресуђена ствар не може поново судити кнез Милош je често понављао упутство судовима а то се односило како на спорове расправљене за време Турака и под Карађорђем тако и у почетку негове владе. У великом броју случајева појединци су незад овољни ранијом пресудом покретали поново поступал (36) после неколико година као да до тада није спор ни био расправљан користећи недостатак уредних судских книга (протоколи и т.сл.). Тек ако je састав суда остао непременен, дешавало се да тужилац буде одбијен захваљујући добром памћену неписмених судија. Износимо из архиве крагујевачког суда примере кривичног гоњења због крађе после 20 и више од 20 година што значи из времена пре и за време Првог устанка. Пародии суд под № 2495 од 3 децембра 1831 шазье крагујевачком суду „ову пресуду вама јављајући препоручујемо, да je и у извршене приведете [...]“ коју je он донео на „тужбу Лазара Радосављевића из Блазнаве н. рудничке да му je пре 20 година нестало из зграде 60 дуката рушпи, и да je после толиког времена сад тек прочуо, да му je новце ове украла Стоја жена Дукина из Шаторне н. крагујевачке [••■]“ (37). Исти суд под № 47 од 13 јануара 1832 упућује крагујевачком суду акт след ehe садржине: „На питане ваше, изложено у данашнем писму вашег под № 53, може ли Неша Ђорошић из Брнице наплатити сада вола свога, украденог нему у време турског зупума од Алексе неговог сељака, Буке и Николе из Кусовца, јављамо Вама, да поменути тужитељ Неша, ако совршено засведочи и обтужени цризнаду, да су му заиста вола неговога украли, право има, вола свога од ни наплатити, ви here дакле, извидивши најпре добро овај пред [мет] које смо ми сами предузети тели, но из узрока, што обтужени с дужитељем заједно Суду нашем предстали нису, учинили нисмо могли по изложеном упутвованију решеније о нему учинити“ (38). Утa ј а као посебно кривично дело различито од крађе по условима извршена, начину противправног присвајана и степену виности учиниоца нија јасно одређено и издиференцирано у судској пракси за време прве владе кнеза Милоша. Недовољна развијеност робноновчаних односа у

(36) Овај случај je нарочито чест у грађанскоправним споразумима када су у штгању потрице, међе, итд.

(37) ДАБ Крагујевачки суд 1826 —1831. (38) ДАБ Крагу)евачки суд 1832—1834.