Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

312

трошио и издангубио. Друго. За утајене 4 крмаче и 3 назимади сматрајући их као крадене (подвукла В. П.) у касу дуплира да узмете 40 гроша, по чему и 3-оје назимад од Радивоја наплатите и подајте Вукосаву и то по определенију приличие цене. Треће пак, Радивоја Степановића по свему том наплаћењу казните са 25 штапа зато, што он није хотео кмету свом јавити да се код њега од толико времена туђе свиње находе“ (40). У првом случају кривично дело утаје стиче се кривичним делом неиздавања нађене ствари али, као што се из цитираног документа види, нема ни помена о било каквој квалификацией кривичног дела. У другом случају • иако се наводи да je утаја у питању дело се квалификује и кажњава као кривично дело крађе. Ипак се јасно види да се већ формира свест о утаји као нарочитој врсти крађе, иако се још увек идентификују бића ова два кривична дела. За сва остала кривична дела против имовине пальевина, повреда ствари, превара, проневера, итд. не постоји довољно материјала за исцрпнију обраду. Појединачно, с времена на време судови или кнез Милош квалификују одређено дело као кривично (41) али постојећи материјали судских архива не дозвољавају да се тражи примена донетих прописа у судској пракси тадашње Србије.

В. Петрић

RÉSUMÉ Délits de pillage et de détournement des fonds pendant le premier règne du prince Milos Les sources historiques sur !a Première et la Deuxième insurrection serbe témoignent que les délits contre la propriété étaient très nombreux. Les racines sociales de l’accroissement de cette forme de délits n’avaient pas changé jusqu’à la fin du premier règne du prince Miloš. Les conditions de la guerre, la différenciation plus prononcée selon les classes et selon l’état de fortune, le développement et l’efficacité insufisants des organes du nouveau pouvoir, l’abandon des rapports et des normes éthiques anciens et le manque de rapports nouveaux et des normes nouvelles - appartiennent de toute façon à la catégorie de ces conditions sociales fondamentales qui déterminent le volume et les espèces de délits contre la propriété. Pour cette raison, les protagonistes de la nouvelle autorité chefs serbes, furent obligés de protéger, en poursuivant et en punissant les délinquants, leur propre intérêts, de rendre possible l’évolution de nouveau rapports dans la société et d’assurer la sécurité générale relative de la propriété.

(40) ДАБ Крагујевачки суд 1826 —1831.

(41) На пример 21 новембра 1819 Кнез Милош доноси следећу пресуду за кривично дело паљевине : „И вама не пропуштам јавити како је један влах у наији иожаревачкој који je кошеве са житом попалио другому човеку, осуђен на оному месту где je жито запалио да се обеси на смрт за оваково зло дело.Тако налаже се да и ви чрез кметове у свакому селу објавленије народу учините, и да запретите који би се усудио онако зло другоме учинити, да ће онаковом смертју кажтьен бити“ (ДАВ ЗМП ХШ, А 205) _ Тачка 5 упутства од 27 новембра 1834 прописује да ће се казнити „шибом кроз чаршију онај, чијом се кривицом пожар догодио“ („Бранич“, XI. 1905, с. 174).