Анали Правног факултета у Београду

314

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тивно речено доња граница права на водама уопште (2) и да одатле (упркос чињеници да je готово безначајна са гледишта укупне потрошње воде) има на известан начин централно место у систему водног права. Корени опште употребе вода леже већ у обичајним друштвеним односима најстаријих заједница (3). Но, тек je новијим кодификацијама водног права (углавном другом половином XIX века), општа употреба вода постала и позитивно правка категорија. Оно што je посебно издваја, јесте чињеница да je она по својој суштини не само очевидан реликт првобитних облика чисто биолошки инспирисаног присвајања, већ и извесно инаугурисање будућих ванправних односа поводом искоришћавања природних услова. Али je на данашњем ступњу развитка као ограничено опште (4) и регулисано присвајање правка појава и одређени, правом регулисани облик употребе и искоришћавања вода. Основне карактеристике. - Једна од битних карактеристика опште употребе вода je неопредељеност њених дестинатера. Са гледишта корисника, она није уопште ограничена. Њени корисници чине један индивидуално неодређен, отворен и анониман круг лица (5). Учешће у њеном вршењу не предпоставља никакву претходну и било какву субјективну ствариу или правку квалификацију (пол, узраст, држављанство и сл.) (6). У том смислу je она апсолутно једнака и отита, без обзира што се практично конкретизације ефектуирају зависно од индивидуалних потреба, као и фактичких могућности дотицаја са самом водом (физиолошке разлике, просторно географски положа) и сл.). Но, такав положа) корисника истовремено повлачи и извесна огранигења која произилазе баш из ове једнакости овлашћења. Већ се само по себи разуме да факат њеног вршења по једном, технички искључује истоеременост њене ефектизације по другом на истом месту и у истом правцу. Опште je правило да нико својим вршењем (без обзира на начин, трајање, посебне околности и сл.) не може себи присвојити нека посебна преимућства, искључити друге или им битно отежавати учешће у ошптој употреби вода (7). Следсвтено томе и јесте свако такво инсистирање (поготово са претензијама трајности и искључивости) санкционисани деликт. 2. Начелна отвореност опште употребе вода свима у једнакој мери, претпоставља њено свођење на једнаке могућности на један реалан начин. У том правцу истине се правило да њено вршење не подразумева односно искључује било какве посебне уређаје или постројења (8). И друго: да се

(2) Riederer-Sieder: Bayerisches Wassergesetz Kommentar, München, 1957., s. 286, 293. (3) Г. К. Гинс: Право на предмету општег ползовања, Харбин, 1928, иь, 11, с. 26 (4) Од апсолутно неограничене опште употребе ваздуха и сунца се општа употреба вода разликује с једне стране по огракичености укупног волумена вода и са друге, расположивошћу вода преко општих потреба. (5) Др. И. Крбек: Управно право ФНРЈ, књ. 111, Београд, 1958, с. 15; Riederer-Sieder: ор. clt., с. 15. (6) Др. В. Спајић: Ооснови грађанског права стварно право, Capajeso. С (1) А. Wüsthof: Einführung in des deutsche Wasserrecht, Berlin. 1953., c. 66; E. Kern: Wasserwirtschaft und Wasserrecht, Berlin, 1927., c, 12; Крбек: оп. цит., с. 17; чл. 195 СГЗ. (8) Како изричито постављају услов више мање сви текстови који je регулишу. Неки je (нпр. Хрватски зак. о вод. праву из 1891.) чак одређено ограничавају на захватање одређеним, ручним посудама (исто Зак. чланак ХХIП: 1885).