Анали Правног факултета у Београду

ОПШТА УПОТРЕБА ВОДА

315

за њено вршење нд прописују, нити наплаћују било какве таксе накнаде, будући да je свуда и увек бесплатна (што не искључује могућност наплатног третмана кад je у питању њена проширена употреба) (9). Али je хорелативно томе ■— аено важно ограничена правило, да се вода по основи опште употребе може захватати или употребити само ако се то не врши у ншьу зараде (10). Њена je даља характеристика да се може вршити само на начин који одговара ситуацији места са гледишта наменских свој стаза водотока одиосно водног реципијента (11). Она се не може вршити на таквом месту или на такав начин, ако би се тиме мењала природна својства воде, доводило у опасност водни ток, његове обале или корито. Другим речима, може се вршити само у оквиру датог техничког и функционалног режима вода. 3. Иако у начелу слободна, оптша употреба вода није препуштена искључивој и сасвим слободној диспозицији њених дестинатера. И овај вид употребе вода трпи одређена регулисања. Важно je при том приметити да je надлежни водопривредни органи својим регулативним (дакле не и поједнначним) актима и мерама само саображавају природним могућностима и наменским својствима одређених водних подручја. У том смислу je они чак могу привремено и изузетно ограничити, но никад и ни по ком основу генерално искључити (12). У оквиру свог општег делокрута водопривредни органи су дужни предузимати мере ради обезбеђења услова за њено вршење, смањујући и отклањајући евентуалне препреке. Неопходно je при томе уочити да они тиме не преузимају и немају никакве обавезе (одговорности) према појединцима. Спада найме, у ред основних обележја опште употребе вода начело да се она врши увек на сопствени ризик (13). II- 1. •- Са гледишта користи које општа употреба вода садржи, могу се разликовати два схватаньа, или тачније два система регулисања. Једно, шире, и старије по коме се општа употреба протеже у оквиру одређених користи не само на воду, већ и на корито (14). Непосредни објект употребе je - схваћено у смислу овлашћења на захвате —по другом, ужем и но-

(9) Leo Wossen; Der Gemeingebrauch am Wasser, Halle, 1911, c. 44; Крбек: оп. цит., с. 16; Л. КоспЉ; Административно право 11, Београд, 1936, с. 350. Супротно А. ЂорђеБић: Право својине и правый одношаји на водама, Београд, 1906, с. 17. (10) Rleđerer-Sieder: ор. cit., s. 287. У истом смислу изричито нацрт републичког Зак. о водама СР Србије. (11) Л, Костић: н. д., с. 341, И. Крбек: н. д., с. 15; Rierere-Sieder: оп. цит., с. 294 итд. Ово ограничена садрже изричито сви текстови кој и регулишу општу употребу. „Ако се тиме не угрожава режим вода . . .“ утврђује у нашем праву цит. чл. 41. Осн. зак. о водама. (12) Wüsthoff: ор. cit., с. 66. У нашем праву je то ограничено само на право републике да може одредити услове за употребу и искоришћавање воде без водопривредне дозволе, а не и на друге диспозиције. (13) Kern: ор. cit., с. 11. (14) Свако може „воду захватит, стоку појити, купати се и прати, као и узимати песак, шљунак, камен и лед“ je решение нпр. бив. српског, хрватског, тириншког, пруског законодавства. (15) Свакоме je овде слободно „за редовне домаЬе потребе, заливање расада, воду да граби, да поји стоку, да се пере, да се купа и лед да сече“, како je било регулисано у бив. војвођанском, баварском, баденском а сада нпр. у француском, лољском, дотьосакеонском и другима. На исти начин je ово регулисано у Закону о заштити вода СР БиХ, као и Зак. о варству вода СР Словеније, као и по Осн. зак. о водама!