Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

330

3, —• Иако у том моменту и факту готово идентична ситуација субјективних права (73), ови елементи чини се ипак немају креативни домашај трансформации е опште употребе у субјективно право, већ она и дал>е остаје у квалитету једне законске могућности или овлашћења. Пре свега, иако има субјективних права које садрже само једно овлашћење, субъективна права се не могу изједначити појмовно са сваким овлашћењем објективног права (74). Довољно речито упућује на то право својине или право коришћења, која садрже један чак лимитативно неодређен број овлашћења од којих само зц себе ни једно није субъективно право, већ je то само њихов појмовни тоталитет. Осим тога, изнете околности би јој могле прибавити важност субјективног права само кад би она иначе била таква норма објективног права која би обезбеђивала њеним носиоцима једну одређену сферу власти, моћи. На основу опште употребе се не може међутим од других тражити никакво одређено чињење, давање или нечињење. Иако овлашћење не одговара јој ничија обавеза. Она није тако изнудива да даје власт ради остваривања интереса које регулише. Санкционисана je само заштитом у случају прекршаја. Конкретни правки односи поводом ње и настају искључиво посредством повреде (ex deficto). Тек прекршај даје њеним носиоцима евентаулно субјективно право: тражбину на накнаду штете, што опет не доказује њено својство субјективног права. Накнада штете није санкција повреде или угрожавања искључиво субјективних права, већ и интереса који не морају бити увек уобличени у субјективна права. 4. Субјективних права изван конкретних правних односа нема, или тачније речено нема субјективних права којима не одговара и предметно и субјективно одређена обавеза других лица. Правна власт као битни елемент појмовне садржине субјективног права се управо испол>ава у обавези других али тако да се та обавеза може остваривати. Одатле правна заштита једног интереса није сама за себе довољна да га квалификује као субјективно право. Правно се штити читав низ фактичких односа, који ipso facto не постају субјективна права. За субјективно право je како je речено битна не само заштита једног интереса, већ и његово остваривање (75), а управо то у ситуацији опште употребе вода недостаје. Што je у овом погледу најважније -—■ треба поновити као сваком припадајуће законско овлашћење општа употреба вода не претпоставља никакве различитости у мерама присвајања. У принципу je једнака и општа: припада сваком према потребама. На тај начин се већ у идеји искључује сваки субјективни монопол, што je чини особеним обликом присвајања у виду једног паралелног и десубјектививизираног суделовања. Због тога што није уопште субјективно право разумл>иво и, нису успели приказани покушаји њеног појмовног подвођеља или свођења на најближе категорије субјективних права, од којих она заиста има поједина обележја

(73) Види Др. М. Бартош: Основи приватног права, Београд, с. 23 и 24. (74) Како би изглодало по Др. Борислав Перић: Структура права, Загреб, 1964, с. 76. (75) Др. М. Вуковић: Опћи дио грађанског права, књ. 11. Загреб, 1959, с. 195, 206', 209.