Анали Правног факултета у Београду

ОПОРЕЗИВАЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ПРОИЗВОБАЧА PIA СЕЛУ

19

љопривредним добрима или задружним органнзацијама. Према ранијим прописима закуподавац je плаћао порез на доходак од земљишта издатог у закуп задрутама и другим организацијама на износ закупнине и у случају када je ова закупнина била већа од износа катастарског прихода. Када би се тај износ закупнине додао катастарском приходу који се остварује од осталог земљшпта закуподавца, онда се због дејства пореске прогресије, н поред олакппще која je била признавана у виду смањења пореза за 10»/» од износа закупнине, догађало да je у неким случајевима земљорадник био дестимулисан за давање земље у закуп. Међутим, према горе поменутим изменама, уколико je закупнина мања од катастарског прихода, онда закуподавад на такво земљиште плаћа порез на износ закупнине; ако je закупнина већа од катастарског прихода, закуподавад ће платити порез на катастарски приход од земљшпта датог у закуп. Према томе, ако je у питан.у земља дата у закуп задругама или другим пољопривредшш организацијама, закуподавац порез на доходак плаћа или на износ закупнине или на катастарски приход, у зависности од тога ко ja je основица нижа и повољнија за aera. Уколико je, пак, земљиште дато у закуп приватним грађанима, закуподавад плаћа порез на износ закупнине или на катастарски приход, према томе шта je од то двоје веће и за закуподавца неповољније. У поменутим изменама и допунама Уредбе о порезу на доходак предвиБене су и посебне пореске повластице у виду непосредног процентуалног смањења разрезаног пореза на земљу дату у закуп задругама и пољопривредним добрима, и то у зависности од дужине уговореног закупног односа. Овим су се желели стимулисати дугогодиппьи уговори о кооперацији у пољопривреди, пошто они омогућавају успешнија улагања и остваривање трајнијих успеха у пољопривредној производгьи. Истовремено се очекивало да ће овакво стимулисање дугогодишњих. закупа довести до знатног пропшрења земл>ишних површина ко je би биле обраВиване у оквиру кооперације ( 9 ). И Основни закон о доприносима и порезима грађана од 13. VII 1964. у чл. 59. и 60. предвиБа исте олакшице као и напред наведена Уредба за индивидуалне власнике који своју земл>у дају у закуп задругама или пољопривредним добрима, односно неповољније услове опорезивагьа за оне који склапају уговоре о закупу са граБанима. Разлика се овде јавља само у томе што Закон овлашћује републике да могу прописати посебне олакшице у виду смањења разрезаног доприноса од пољопривреде за земљу дату у закуп на дуже време радним организацијама за пољопривредну производњу, и то зависно од времена трајања и других услова закупа. Посебан стимуланс за проширивање површина које би индивидуални власници давали у дугогодшшьи закуп срећемо у чл. 61. истог Закона, где се предвиБа ослобоВегье од плаћања доприноса од пољопривреде за зе.мљишта дата у закуп пољопривредној организации ако се закупнина састоји у доживотном примању одре Вене накнаде сопственика, под условом да после иегове смрти такво земљиште прелази у друштвену својину.

(9) Марко Бурбабић, Знача] измена у опорезивању прихода граЬана, Финансије, бр. 12/1962, стр. 552—554."