Анали Правног факултета у Београду

20

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Очигледно je да ће ове пореске олакшице у знатно] мери олакшати решавање иначе актуелног и важног питања великог броја самохраних старачких домаћинстава на нашем селу. V Перед пореских обавеза индивидуалних пољопривредних произвоВача о којима смо досад говорили, требало би још поменути и порез на приход остварен употребом туВе радне снаге, таксу, односно порез на оруђа за производњу у полюпривреди и, најзад, порез на хибридну лозу. И ова три пореска облика такође су, иако у мањој мери него порез на доходак из пољопривреде, им ала одређеног утицаја на развој пољопривреде у послератном периоду, па ћемо се зато на њима укратко задржати. Порез на приходе остварен употребом допунског рада других лица или, скраћено, порез на употребу туВе радне снаге, никад у нас није имао фискални характер. Он се може третирати само као економско-политичка мера за елиминисагье или бар ограничење експлоатације туВе радне снаге, МеВутим, како je у нашим условима било врло тешко, у суштини и немогућно успешно евидентирати и уопште пратити коришћење туВе радне снаге у ползопривреди, то се ова мера показала неефикасном. Чак и Основни закон о доприносима и порезима граВана од 13. VII 1964. у свом чл. 118. предвиБа такве флуидне и растегыгве критеријуме за ослобоВење од плаћања овог пореза, да то у знатно] мери отежава евидентираьье рваквих обвезника. Ту се, на пример, каже да се.плаћања пореза на туБу радну снагу ослобаБају: земљорадници који немају довољно сопствене радне снаге услед губитка појединих чланова домаћинства у народноослободилачкој борби, или због губитака насталих услед фашистичког терора; ратни и мирнодопски војни инвалиди, инвалиди рада и друга лица која обавлзају пољопривредну, занатску или другу привредну делатност, ако у вршењу тих делатности због своје физичке неспособности упошљавају једног радника; обвезници доприноса од ћољопривреде који у пољопривреди наизменнчно раде један код другог. До које мере ce овај порески инструмент, који ce почео примењивати од 1954, показао неефикасним види се, измеБу осталог, и по томе што je, на пример, од укупног броја обвезника пореза на доходак од полюпривреде у Југославији за 1959, којих je онда било 3.206.954, свега 1.983 обвезника опорезивано порезом на употребу туВе радне снаге, и то на укупно 1.562 радника година, тј. радника који су радили у току читаве године. Укупна наплата овог пореза од 1957. до 1959. износила je око 30 милиона динара годишње, да би се у 1960. свела на свега 10 милиона старих динара ( 10 ). Неефикасност овог пореског инструмента види се из доле наведених података Народне банке о наплати пореза на употребу туВе радне снаге од земљорадннка од 1957. до 1962. Подари су дати не само за целу земљу него и за поједипе .републике ( и ).

(io) Марко Бурбабић, Опорезивањс прихода индивидуалних по.ъопрмвредних произвоЬача и занатлија, Финансије, бр. 7—B/1961, стр. 490.

(ii) Савезни секретаријат за финансије, Опорезивање прихода и имовине грађаиа, Београд, 1964, стр. 63.