Анали Правног факултета у Београду

ОПОРЕЗИВАЊЕ ИНДИВИДУААНИХ ПРОИЗВОБАЧА НА СЕЛУ

21

Ни у каснијим годинама ce стање у погледу броја обвезника овог пореза и наплаћених сума није бихно изменило. Законом о изменама и допунама Закона о адмиыистративним таксама од 30. XII 1962. заводе се таксе на тракторе, тракторска прикдучна оруђа, комбајне, вршалице и друга пољопривредна оруђа. Закон je овла стио народне републике да пропишу висину ових такса као и начин гьиховог убирања. Исто тако je предвиВено да за по j едина оруВа за производњу која њихови власпици употребљавају за вршење услуга другим лицима народне републике могу прописати и допунске таксе. Основни закон о доприносима и порезима граЬана из 1964, који je већ више пута навоВен, у чл. 112. нешто другачије дефинише ову пореску обавезу. Тако се овде говори не о пољопривредним оруђима уопште, као што су то чинили напред наведени прописи из 1962, већ се каже да ће грађани који имају одре Вена крупна оруВа на механички погон за производњу у пољопривреди и шумарству плаћати, сагласно peny6AH4KOz\i закону, порез на оруВа за производњу у пољопривреди. При завоВегьу овог пореског инструмента полазило се од тога да lie у условима када постоји земљишни максимум од на j више 10 ha за индивидуалне пољопривредне произвоВаче бити рентабилније и корисније да у обради своје земл>е корйсте полюпривредне машине које припадају земљорадничким задругама или пољопривредним добрима него да сами купују овакве машине. Очекивало се такоВе да ће ови прописи допринети бржем развоју кооперације у полюпривреди измеВу индивидуалних произвоВача и разноврсних полюпривредних организација. Показало се, меВутим, да су оваква очекивања била превише оптимистичка. Индивидуални власници земље не само да овим пореским инструментом нису били стимулисани да се оријентишу на поједине облике производне сарадње са задругама и сличним пољопривредним организацијама а да сами избегавају набављање полюпривредних машина, већ се догаВа нешто сасвим обрнуто. Због неуједначене и недоследне политике појединих републнка и нарочито општинских скупштина у погледу одреВивања висиие овог пореза, као и због неефикасног и често крајње нерациоиалног пословања многих полюпривредних организација друштвеног сектора, због чега су њихове услуге при обради земље коопераната биле често веома скупе и за сељаке неприхватљиве, у току последњих пет-шест година све већи број

(Y мнлионима динара) СФРЈ Босна и Херцег Црна Г ора Хрватска Македонка Словенца Србија 1957. 30 2 14 3 5 6 1958. 30 1 S 7 5 9 1959. 34 2 6 4 4 18 1960. 10 1 2 2 2 3 1961. 16 2 1 3 3 7 1962. 9 1 1 2 3 2