Анали Правног факултета у Београду

42

АПАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Чшьешща je да неразвијена материјална база уз ниску квалификашюну структуру тражи чвршћи, стабилнији систем руковоБења, при чему ће контрола извршења морати бити учестанија и непосредна, с друге стране, релативна opi анизациона неразвијеност проузрокује стварање система у коме су руководећој структури нормативно дата већа овлашћења, што доводи до веће моћи и утицаја те структуре на процесе самоуправљања. Упоредо са оспособљавањем кадрова мењају се и организадиона шема и надлежности, услед чета се односи између произвоЬача и руководилаца све више претварају у односе сарадње, кооперадије, „воВења”, а не руковођења. Проширује се основа самоуправљања у односу на број стварних учесника у процесима одлучивања. Y новије време поставл>а се и питање да ли и у којој мери вишенационална структура може утицати и на функцију руковоБења с обзиром на улогу руковоЬе!ьа у савременом систему производње који захтева усклађене међуљудске односе. Иако о овоме проблему не постоји никаква научно образложена студија, нити емпиријска граВа, бар колико je нама познато, ипак можемо учпнити неке претпоставке на основу којих ово питање можемо уклопити у опште проблеме о којима размишљамо. Постоји ли специфичност међуљудских односа као фактор ефикасности у радним организацијама кбје имају мешовиту националну структуру? Да ли и у којој мери треба да се односи националне структуре одражавају и у односнма унутрашње организације рада? Постоји оптимум у организовању производње, који претпоставља могућност да најквалитетнији и најспособнији стручњаци организатори који су расположиви у датам тренутку доВу у прилику да организују процесе унутарње организадије рада. Поставља ce питање којп су стручњади најприкладнији у условима мешовите структуре. Очитледно, мораћемо пажљиво размотрити које су особине потребне руководиоцу да би се на одговарајући начин могао да организује процес производите да би се организовало извршење одлука које доносе органи управљања, јер то je унутрашња суштина функције руковоВења. Такав руководила!} мора несумњиво бити ауторитативан, непристрастан и веома комуникативан (способан да прима и даје информације о садржини неког питања без блокирања саговорника). Какав ауторитет мора имати руководилац? Пре света стручни и организаторски, jep je интерес за повећање производное заједнички за све чланове колектива. Припадање било каквој неформалној групи, ~представл>аlье” било кота у предузећу може на озбиљан начин да смањи учинак колектива као целине и да затрује меБуљудске односе. С друге стране, радни људи треба да „прихвате” руководиоца не као или не само као носиоца одређеног хијерархијског статуса, него као објективног стручњака са посебним знањима, способностима и одреВеним искуством. Степей повезаности, јединствености у нашим колектнвима непосредно je повезан са економском ситуацијом у колективу, што je у извесној, не малој мери везано и за способност руководиоца. Док предузейу „добро иде” најчешће нема ни проблема односа измеБу појединих народности и нација, нити проблема односа измеБу функције управљања и функдије руковођења који се не могу решити у caiMoynpaß-