Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

били у највећој мери ограничени, положај и улога директора, функција руковоВења, имали су друкчију садржиыу, сврху и циљ. Y промењеним условима, када радне организације постају „усамљене и самохране”, тачиије, препуштене сопственим снагама и способностима, када почињу да ce ослањају готово исюъучиво на своју организацију и продуктивност, унеколико ce мењају и положа] руковоВења и однос измеВу функднје управљања и руковођења (*). Овај процес je иначе већ у закашњењу у то] мери да je проблем решавања одговарајућег положаја и улоге функције руковођења и техноекономске структуре, односно улоге стручгьака у предузећу, у ствари питање могућности постизања рентабилитета за велики број радних организација и да најозбиљније задире и у питагье опстанка садашњег система организације производње ( 4 ). Закључак je да . ће даљи развој друштва зависити од даљег усавршавања организације производње, степена квалификованости произвоВача, система унутрашње и глобалне расподеле створених вредности, као једног од фактора мотивације, али и то у веома велико] мери и од стручних способности и квалификованости линије руковођења и техноекономске структуре. Систем укупне друштвене расподеле не може несметано функционисати ако нема основне масе створених вредности које ће се расподељивати. Ствараоци вредности су непосредни произвоВачи, ефикасно организовани у процесу унутрашње организације рада. Како организовати ефикасну, оптималну производњу уз минималне ванпроизводне трогакове и тиме обезбедитн матери] алну основу за опстанак и даљи развој система самоуправљања? Која пнтања у вези са тим искрсавају, на каквим основама мора почивати таква модерна производња, и, најзад, какви су у везн са тим односи измеВу функције управљања н функције руковоВења? Покушаћемо да дамо неке IМог\'ћне одговоре на ова питања, ограничавајући се при том на приступ са гледншта науке о управљању. Y свакој радио] организацији разликујемо следеће основне функције у процесу одлучивања; доношење основних, „стратешких" одлука, организовање извршења тих одлука и процес непосредног нзвршавања ( ; ), Доношење „стратешких” одлука непосредно, од стране чланова радне заједнице, или посредно, преко изабраних органа самоуправл>аlьа, неприкосновено je право радних колектгша, које у највећој мери утиче на производност рада па тиме и на успех система као целине. Каква je улога функције управљања, а каква функције руковоВења у процесу доношења одлука? На овом проблему ћемо се нетто дуже задржатн.

(з) Положај и улога директора одрсЬсни су у ово.м треттку у преко 500 прописа. Јасио je отуда, да je тешко тачно одреднти гьегова ов.\ашЬеlьа и одговорности. па тиме и иоложај и улогу.

(4) Чшьеница je да смо систем глобалне расподеле (захватање дохотка ради] lx организација од стране заједнице) далеко бол>е разрадили, него системе организације производње у самим радним организацијама.

(б) Овако, нпр., Koontz и O’Donnel у »Management Theory and Practice«, 1965. Слично проф. др П. Димигријевић, ~Јавна \ттрава". Ниш, 1964, птд.