Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

низацији пословања предузећа органи руковоВења и техноекономска структура непосредно су одговорни органу самоуправљања, уколико ce не постигне одговарајуђи производни резултат. Тај се резултат мери у свом копанном ефекту у материјализацији производње у одређеним роковима, не дужим од пословне године. Тај ефекат мора бити изражен простим, једноставним показатељима. Дакле, реч je о својеврсном послодавачком односу између радног колектива и органа руковођења и техноекономске структуре. Руководиоци добијају „мандат” на одређени период. Од успеха зависи и њихова награда, али и могућност престанка радног односа и ангажовања нове екипе од стране колектива. Међутим, у процесу организовања извршења основннх одлука органи руковођења морају имати извесну аутономију и могућност да одреде оптималне услове производите odpebyjyhu организацију рада ( 7 ). Сама чињеница да ће руководиоци бити одговорни за резултате рада колектива као целине проузрокује потребу и могућност да они могу издавати и налоге у оквирима унутрашње расподеле послова. Jep, одлуке о организовању извршења доносе се на основу „стратешких” одлука и представљају хьихову неопходну али индивидуализовану интерпретацију. Корелатив овакве организације je чврста радна дисципл.ина. Без постојања дисциплине не само да нема модерне производње и продуктивности него нема ни самоуправљања. Y условима неднсцшьшне у извршењу, и најбоље „стратешке” одлуке могу се осујетити. Није једном речено да самоуправљање не значи самовољу, јер, заиста, самоуправљање карактерише управо заједнички удружени напор. Може ли се онда прихватити одступанье од колективно усвојеног режима рада, на основу индивидуалних одлука појединаца или појединих трупа, на штету колектива као целине? Свакако да не може и отуда потреба за дограђивањем инструментарија за обезбеђење радне дисциплине (*). По природи свог места и функције, руковођење представља организовање извршења виших одлука, одлука органа самоуправљања, а с друге стране, представља и доношење одлука неопходних за органнзацију и реализацију производив, при чему произвођачи, непосредно извршавајући те одлуке, у ствари извршавају одлуке које су сами донели или непосредно, на збору радне ј единице, или посредно, доношењем одлука од стране радничког савета и других органа самоуправљања. Ако усвојимо идеју доношења иницијалних и финалних одлука органа самоуправљања ( иницијалне одлуке су одлуке о давању овлашћења органима руковођења и техноекономској структури да у предстојеђем периоду могу доносити одлуке о организации рада, што се редовно мора чинити после кратке алп потпупе анализе материјалних и људских средстава којима колектив располаже, док се под финалнгш одлукама подразумева „полагање рачуна”, доношење о укупном резултату, упоре-

(7) Иначе целокупна пословпа политика .мора, темељно објашњена, бити презентирана радном колективу као целини и он мора о њој одлучитн упознавпш je претходио. Може се рећи да постоји рещшрочан одпос нзмеђу стелена ннформисапосш и реалног самоуправл>ања.

(8) На основу сощголошких истштиваља у радшш колектгаима утврђено je да су радници у већини за гюоштравазье радне дисциплине.