Анали Правног факултета у Београду

САМОУПР AB ЛзАЊЕ И РУКОВОБЕЊЕ

49

тиву, што доводи произвођаче у подређен положа] пасявыог субјекта непосредног извршена, управо услед нерашчишћених одыоса између фуикције управл.ана и функције руковоВења. Нераздвојно оруђе формализације самоуправљана, поред других чинилаца, јесте и непотребна компликованост нормативних аката, о чему je раније било речи. Део укупног дохотка који чланови таквих уских трупа стичу дејством створеног механизма није сразмеран њиховом радном доприносу, њиховој укупно] улози и заслузи за одређене резултате производив и обезбеВење даљег развоја организације као целине. Може се са сигурношћу тврдити да ово формално самоуправљање, без могућности остварења утицаја основне масе произвођача на систем производње и расподеле, у знатно] мери потпомаже стварање класичног „индустријског конфликта” (сукоба нзмеђу радника и руководилаца менаџера). Овакво, у суштини бирократско „управљање” и руковођење своди процес рада на процес непрекидног разрешавања сукоба између радника и руководилаца, при чему час једна час друга страна долази у релативно повољнију ситуацију. Отуда налазимо да централизован систем управљања и руковоВења у друштву које je достигло одређени степей индустријског развоја, заједно са бирократско.м узурпацијом стварне могућности доношења „стратешких” одлука од стране руководилаца и техноеконо.мске структуре услед нерашчишћености односа дужности и овлашћења различитих радно-професионалних функција, и непостој ана личне одговорности раВа проблеме дисфункције, проузрокујућн у социјалистичком систему теже последние него одговарајућа организација производње у капитализму. Овакав систем доводи до још веће несразмере у реалној моћи измеВу радника и „менаџера”. Природна последица тога јесу ниска продуктивност, незалагање, стагнација и заостајање таквог предузећа. Y својој даљој анализи обратићемо пажњу на три основна питања: проблем обезбеВена демократско-самоуправне и техннчко-рационалне ефикасности, затим проблем разграничена између појединих врста радно-професиопалних функција и њихове улоге н значаја за процес рада и, најзад, проблем разграничена основних противречности радног положаја и улоге функције руковођеља у процесу рада и даљег развоја производње, а тиме и самоуправљања. Треба одмах раздвојити два основна односа у предузећу: однос људи као произвођача у организацији рада према укупном материјалиом ефекту, што се може обележити као организационо-техничка ефикасност, од постизања личног задовољства и осећања слободе и сигурности, које се раВа с активним и свесним учешћем радника у процесу доношена одлука у предузећу, што представља демократско-самоуправну ефикасност. Организационо-техничка ефикасност се мери следећим показател>има: а) економичношћу, под ко] ом подразумевамо однос између остварене производне односно радног учинка и утрошених средстава, при чему су објекти посматрана; материјал, погонска енергија, време, простор, машине и утрошени бро] радних часова. Економичност се мери коефицијентом израде истог произвола у другим предузећима исте гране;