Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

б) рентабилношћу, под којом подразумевамо разлику измеВу прихода и расхода у производњи у јединици времена; в) производношћу рада, која се мери степеном искоришћења средстава и људи у процесу производње. Производност рада зависи од бројних фактора, које je могуће груписати на различите начине. Нпр. фактори природне средине, фактори унутрашње организадије, технички факторы (опремљеност), субјективни фактори (које можемо поделити на проблеме квалификационе структуре и проблеме меВуЛзудских односа у процесу рада). Сем ових фактора делују и посредни услови; географски размештај сировина (сировlшска база), пореска и кредитив политика, однос измеВу продуктивног становништва и укупног броја становника, степей запослености итд. ( 10 ). Фактор производности рада зависи нарочито од људског фактора. Овај фактор треба испитати у три основна правца: а) способности и днспозиције радника у процесу производње (шта човек може); б) знање, вештине и навике (шта човек уме), и в) интересы, склоности, ставови, мотиви, осећања (шта човек хоће). Док су прва два фактора најуже везана за техничку рационалност, трећн je фактор везан за демократско-самоуправну ефикасност. Новијим социјашопсихолошким истраживањима и у нас и у иностранству несумњиво je доказано да су мотивација и радни учинак радника као произвођача у непосредном међузависном односу, о чему ће бити речи у наредном одељку. Пошто смо у почетку указали на самосталност радних организацнја у погледу њиховог положаја у условнма деловања тржишне привреде, треба проценити услове за примену такве унутрашње организације рада у којој би се технолошко-организациона ефикасност у потпуности остварнла. То значи да су процес производив, основна политика предузећа и мотивација непосредних произвоБача у најужој меБусобној вези. Тиме прилазимо суштини проблема: како истовре,мено омогућити даље развнјање процеса самоуправљања Гшто се омогућује реалним одлучивањем у оквиру функције управљања) и технолошки развој, што се на основу ових одлука чини измеВу осталог доношењем О/Длука о организовању извршења „стратешкнх" одуука. Модерна производња доводи до све веће поделе рада, при чему се јавља све ужа специјализација у процесу производње. МеВутим, специјализација не значи истовремено, аутоматски, и захтев за вишом квалификационом структурой, уколико се ради о серијама производа којн се раВају на бескрајној траци. Познато je да je за рад на бескрајној траци могуће приучити радника у току курса од једног месеца, при чему такав произвоБач не располаже истовремено и одговарајућим степеном културе потребшш за реално учешће у процесу одуучивања, битным за обезбеВење самоуправних процеса. С друге стране, процес поделе, парце-

(ю) Сличпо др Мирко Даутовић: „Основы економике и оргапизацнје ггредузейа”, Београд 1965, др Живко Костић: „Основи организације предузећа”, „Савремена адшшнстрација”, Београд 1964. нтд. Овде није могуйе дубле улазити у разраду ове проблематике.