Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА

прорачунати, извршити и контролисати свој рад, при чему од његовог залагања зависи и материјалии резултат. МеВутим, то je недовољно. Процес рада још увек не зависи од свесне акције произвођача. При децентрализацији предузећа, мора се водити рачуна о следећим економско-техничким факторима: а) производни процес мора бити заокругљен у самосталну целину која се завршава на нивоу радне јединице; б) треба омогућити праћење економских ефеката производив радне јединице, да би се прорачунао укупан резултат рада као допринос радне јединице финасијском резултату предузећа као целине; в) треба разграничите подручја у оквиру процеса одлучивања о пословно] политици од одлука које се доносе у извршењу те пословне политике. Док je пословну политику на нивоу предузећа могуће одређивати само посредно радна јединица бира свог представника у највише органе управљања предузећа дотле je политику организована извршеиа могуће одреБивати на нивоу радне јединице, при чему je одлука о организовању извршења у ствари основна „стратешка" одлука са гледишта радне јединице. Претпоставка je, наравне, да ће каснкје представшие радне јединице заступати мишљење своје радне јединице у највишем органу управљања предузећа. ИзмеВу економских ј единица у капитализму и радних јединица у систему самоуправљаиа постоји битна разлика. Док су у капитализму економско-технички фактори примарни, дотле у социј ализму они чине јединство са факторима учешћа у процесу доношења самоуправних од лука. Y капитализму успех економске j единице вреднује се искључиво награђивањем, док се у социјализму успех јединице мери не само наградой, него и мотивисаношћу, задоволзством, осеђајем припадања колективу и могућношћу стварног одлучиваиа. То објашњава зато проблем продуктивности рада у капитализму није могуће решити подизањем плата. йскуства високо развијених земаља, а особито САД, показују да високе најамнине и различите схеме стимулисања радника нису доводив да савладају њихов отпор према продуктивности, a Peter Drucker, познати теоретичар организације, чак сматра да отпор према повишењу продуктивности расте ( 13 ). Y капнталистнчким предузећшш постоји неписани кодекс производив, нека врста обичајног права у предузећу, по коме се прећутно одреВују производне квоте које радник не треба да премашн својим напором. Taj кодекс одређеног нивоа производив морају прећутно да поштују и пословоВе и технички руководпоци, јер сваки покушај разбијаиа кодекса гоиеием радника на већу производност може донети само озбиљне неприлике. Инжењерн који раде у развијеним бироима

(13) Зарада може мотивисати радника само као потрошача, при чему не мења његову удогу у производњи. Чим радник уђе у производни процес, он постајс један од његових елемената баш као машина или сировине. Међутим, добивши награду за свој рад, он се на тржишту по]авл,у]е у привидно истом положају као и његов послодавац. Он се труди да набави што више различитих ироизвода, матери]алним благостагьем покушава да надокнади осећање дехуманизације, отуђења свога рада у предузећу где je само део механизма, инструмент. Потрошња као мотивадиони фактор (кроз висину награде) веће производности рада им а ограничено дејство н отуда ее решегье може наћ!‘. једино у радниковом управљању самим процесом рада и процесом расподеле.