Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВЉАЊЕ И РУКОВОБЕЊЕ

53

дуго су времена одбацивали радников отпор ка повећању производности рада као „лењост”. Taj су отпор покушавали да сузбнју различитим системима стимулатнвног награђивања, међутим искуство показу je да су они често јачали ограничење производње уместо да га превладају. Кодекс ограничења није наметнула синдикална организација, него по E. Мајоу л-удска трупа која се свесно или несвесно формирала и која има своје обичаје, дужности, правила понашања, навике па чак и ритуал, при чему je битно да управа предузећа успева да постигне или подигне продуктивност рада само у оној мери у којој je трупа прихвати као ауторитет и руководство ( 14 ). Групни кодекс понашања у процесу производње у капиталистичком предузећу садржи следећа основна правила; а) не треба да произведет сувише много, б) не треба да произведет премало, в) не смет надзорнику ништа рећи што би могло шкодити друтовима, г) не смет покушатн да одржиш социјално растојање или да делујеш „службено”. Нпр., ако си контролор не смет поступати као контролор ( 15 ). Као што се види, производња не зависи од награђивања него од низа других фактора. Уколико je у процесу рада радник пронашао начин да боле и брже обавла рад, изумивши нов инструмент, посебан распоред алата или аматеријала, или нови елемент процеса, он ће, по правилу, тај свој проналазак пажл>иво скривати од инжењера и руководилада производтье, тежећи да га искористи како би са мање свог рада постигао службено одре Вену норму производите. С обзиром да им није могућно да покажу и развијају своје способности у производит и рационализацији, јер бн то, посредно, водило њиховом већем исцрпљивању, радници се окрећу свом слободном времену, хобијима. И у нас неки писци почињу да истичу значај слободног времена тврдећи да самоуправљање треба да се развија нарочито ван редовног радног времена и да стога није посвећено довољно пажње Облицима искоришћавања слободног времена. (Тако, нпр., Р. Супек.) Ово се не може прихватити у потпуности, јер je продес самоуправљања нераздвојно везан управо за процесе производње, без обзира што ce произвођач јавља као самоуправљач и у другим облицима самоуправљања у друштвено-политичкој заједници, установи, као представник заједнице, итд. Техничко-организациона ефикасност у свом технолошком значењу представља могућност да се са најмањим утрошком људи и средстава постигне најбољи производни резултат, при чему je потребно донети читав низ одлука у оквиру ових трупа функција ( 16 ). Треба оДредши; а) врсту и обим производње уз потпуно познавање динамике тржишта; б) избор оптималног технолошког процеса производње, врсте механизације и других средстава за производњу;

(14) Elton Mayo, op. cit., стр. 172.

(15) F. J. Roelhlisberger W. J. Dickson, »Management and the Workers«, Harvard, 1950.

(16) Одређену специјалност.