Анали Правног факултета у Београду

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

в) количину и квалитет сировина; г) прибављање и целисходну употребу финансијскнх средстава на нивоу предузећа; д) пласман произвола и В) избор и изграВивање кадрова који he обезбедити повољну квалификациону структуру. Ако само поврпшо анализирамо ове функције, утврдићемо да оне ызмичу могућности анализе и контроле на нивоу радне јединице. Отуда представља јалов напор покушај да се овлашћења и одговорности радких ј единица у погледу унутрашње организације и функционисања целог предузећа протегну и на ова питана. Тада би процес самоуправљања био у ствари формализован, јер би централно руководство, заједно са највипшм органима самоуправљања, свакако долазило у положа] да самостално одређује пословну политику без могућности да синтезом доприиоса радних јединица пронаВе најбоље решење, услед једноставне чињенице да анализа ових функција надмаша и организационе и кадровске могућности сваке радне јединице понаособ. Овим ce указује на проблем разграничена измеЬу функције управљана и функције руковођена, при чему ce утврВује слојевнтост и једне и друге функције. Радну јединицу чини заокружени део производног процеса, који омогућује планирање и организадију заједничког рада. Дакле, део а не целина. Дале, у оквиру радне јединице постоји потпуни систем евиденције, који омогућује индивидуалну контролу и расподелу резултата рада. Треће, у оквиру радне јединице остварује се непосредни заједнички економски интерес свих чланова трупе од производив сваког појединца зависи и доходак било кот члана трупе; четврто, радну јединицу карактерише и физичка близина и могућттост непосредног комуницирања (што несумњиво олакшава стваране заједничких мшиљења и ставова); и пето, радна јединица темељи се на релативној аутономији коју карактерише самосталност организадије сопственог рада и економска самосталност у погледу присвајања производа (наравно у границама одреВеним нормативним актима). Радна јединица несумњпво знатно утиче на перспективно планово предузећа путем посредног самоуправљана, преко својих представннка, док текуће планове непосредно остварује организованем извршена и непосредним извршенем послова и задатака. С друге стране, ефикасно руковођење у раднпм јединицама карактернше непосредно усмераване и координацнја произвоВача у самом процесу рада, тзв. непосредно руковођење. Отуда се у радним јединицама постепено ствара лик „идеалног” руководиоца у систему самоуправљана: „првог меВу једнакима”, са високим ортпинерним авторитетом. С обзиром на функције које предузеће као целина има, поставља се питане како од различитих делова створити целину. Другим речима, како извршитн ујединене колектива у одређивану опште пословне политике. Овде избија у први план функција „највишег” руковоБена (»top management«). Послови највишег руковоВена усмерени су претежно на обезбеВиване кооперације између радних јединица и, нарочито, на процесс планирања и развоја. С друге стране, ту се води општа пословна полити-