Анали Правног факултета у Београду

55

САМОУПРАВЉАЊЕ И РУКОВОБЕЊЕ

ка, организује спецнфичан самоуправни систем карактеристичан за дати колектнв. Мислим да ће сада бити могуће образложење појма тзв. „предузетничког” самоуправљања, по коме постаје потребно разликовати не само функцију руковођења по појединим нивоима у оквиру саме функције, него и функцију руковођења од функције управљања. Функција управљања представља друштвену функцију коју врши основна маса произвођача. Функција руковођења представља радно-професионалну функцију, баш као што ту исту радно-професионалну функцију врши и машинбравар, тесар, брусач итд. Помирити захтеве савремене производње са обезбеђењем самоуправности, као услов за високу продуктивност, могуће je уколико се са довољно основа укаже на праву садржину функције руковођења у условима самоуправљања. Као што je познато, у теорији организације постоји веома велики број дефиниција руковођења, Неке су од њих организационог типа одређују руковођење као заузимагье одређене статусне позиције на врху пирамиде организадионе структуре, док су друге функционалног типа одређују руковођење као трајан процес планирања, усмеравања, координације и контроле организације уз одговорност за укупан резултат ( 17 ). Некгг писци указују на значај руковођења за обезбеђење позитивних међуљудских односа у предузећу, дефинишући положај руководиоца као воВење: „руководилац je лидер, личност у жаришту, центру организације као људске трупе” ( 18 ). Руковођење има релативно различите садржаје и облике, што зависи од формалне организације предузећа, врсте рада, квалификационе структуре и положаја предузећа. Садржај функције руковођеља може се одредити на основу анализе следећих фактора: а) одређивањем врсте и природе радне организације; б) одређивањем нивоа руковођења; вјодређивањем формалне и социјалне организације предузећа; г) анализом процеса функционисагьа. Руковођење се састоји у трајном, непрекидном организовању проиеса рада које се огледа у планнрању, усмеравању, координации и контроли активности одређене организадионе јединице уз двоструку одговорност: према друштвеној заједници и према колективу, за резултате које организациона јединица или предузеће као целина постижу. Пошто смо већ истакли значај стварања ставова радника према процесу производње, при чему смо указали на дисфункцију процеса производное у капиталистичком систему, покушаћемо да укажемо на елемепте руковођења у самоуправном систему кроз анализу међуљудских односа. У предузећу могуће je руководити на два основна начина: помоћу принуде, страха и казне, или уз сагласност и кооперацију. Први систем (назваћемо га императивним) састоји се у принуди која се може одражавати у могућности премештаја радника на ниже радио место, у одре-

(17) Овако, нпр., Koontz и O’Donnel итд.

(18) К, Левин, Tannenbaum и други соција.ши психолози.