Анали Правног факултета у Београду

56

АНАЛИ ПРАБЫОГ ФАКУЛТЕТА

Ьиваньу ниже награде за рад, у могућности руководиоца да утиче на укидање радног места и охпуштање радника, или у казни која се остварује кроз различите облике дисциплинске одговорности. Овај систем делимично, а често и прикривено, постоји и у нашем, самоуправном друштву, при чему своју снагу црпе из два основна извора. Први je дејство спољних фактора, који .дгозајмљују" свој ауторитет руководиоцу, при чему je посреди конституисање локалиих бирократских структура (карактеристична стопљеност измеВу локалног „полптичког врха” руководилаца у привреди и руководећих кадрова у друштвеио-политичким заједнидама). Овај спољни „непривредни” ауторитет помаже руководиоцу да аутократски оствари своју визију организације рада, која осујећује самоуправне процесс, спутава раднике доводећи их у положај пасивног субјекта, при чему у анализн проналазимо исте елементе одбијања повећања продуктивности рада као и у капиталистичком систему производње, јер, у суштини, капиталистички систем производње и бирократски изрођен привредни организам у оваквом „самоуправном” систему готово на исти начин блокирају непосредне произвоЬаче као слободне људске личности. Друга извор императивног система руковођења састоји се у демагошком искривљењу самоуправног процеса. Не ретко дешава се да се руководећи кадрови, по правилу и сами нестручни, уместо са квалификованим и висококвалификованим радницима у предузепу, повезују са основном масом неквалификованих произвоЬача, обезбеђујући тако себи „већину”. Овако створеној структурн погодује и полтронство једног дела гехноекономске структуре, специјалиста у предузећу, који конформистички настоје да „мирно раде”. Наравно, да пре или касније мора доћи до сукоба измсЬу тежњи ка далзој модернизацији и усавршавању организације рада и задржавања „статус квоа”. Y тим случајевима самоуправни процес претвара се у оштру борбу различитих неформалних трупа. Императивни систем руковођења карактеришу ниска продуктивност, стагнација предузећа, изразито лоши меВуљудски односи. С друге стране, степей информисаности и мотивисаности на рад налазе се на ниском нивоу. ; Y предузећу je могуће руководит уз сагласност и кооперацију (овај систем назваћемо кооперативним). Свај систем карактершиу максимална демократско-самоуправна ефнкасност, потпуна информисаност радника о свим важнијим питањима производтье и пословне политике, отворен систем комуннкација и према ~доле" и према „горе”, слободна цпркулацпја мишљења, предлога и ставова. Ови услови несумњиво да стварају могућност за ублажавање тешкоћа које долазе услед стварагьа неформалних трупа (трупа створених ради обезбеђења групних, ускнх интереса). Y оквиру кооперативног система руковођење мора бити високо специјализовано. Наиме, мора се једном разбити мит о руководиоцу као „ватрогасцу” сукоба у радној организацији, или као личности која само „повезује” на неки начин рад појединих органнзационих ј единица у предузећу. Гуководгмац je особа која са дубоким познавањем технолошког процеса производње планира, усмерава и координира рад и органнзационих јединица и специалиста, при 46iMy му познавање проблема непрекидно омогућује да предузима корективне акције уколико доЬе до засхоја у