Анали Правног факултета у Београду

САМОУПРАВЉЛЊЕ И РУКОВОБЕЊЕ

57

току производње. С друге стране, стручност, способност за органнзацију прибавља му неподељен ауторитет у колективу или организационој јединици, што je веома важан услов да се обезбеди групна сагласност за акције које он предузима у унутрашњој организацијп рада или уколико доВе до застоја у току производње. Оцена руководилаца врши се искл>учиво на основу строго личних квалихета, а не ауторитета који noce ду je кека друга организација, ауторитета који та организација „позајмљује'’ руководноцу. У кооперативном систему врши се трансформаднја руковођења у координационо-техничку, у основн стручну, па и научну функцију. Руководилац постаје близак раднику, јер овај увиђа да без његове активне помоћн није у могућности да довољно произведе. С друге стране, дејство caiMoynpaßHor механизма омогућује раднику да у сваком тренутку укаже струнном руководноцу на могућност побољшања процеса производное, што ће овај врло брзо моћи да процени и примени. Кооперативни систем руковоВења постаје императив савремене производње у самоуправном друштву. Потребно je уочити неколико основних ствари: пре свега, увоВењем савременог технолошког процеса производње, који носи обележје убрзаног ритма, множе се различите стручни техноекономски акта, које je потребно донетн ради обезбеђења несметаног тока производгье. Разни правилници који одре Вују нормативе, анализе пословања, па и сами завршни рачуни, представљају тако сложене инструменте неопходне за процес рада, да њихову садржину често не може да схвати ни специалиста друге стручности у оквиру предузећа, а камоли радник непосреднн произвоБач. Одавде не треба прерано извући закључак да je радник неспособан да самоуправл>а услед свог незнања, него, напротив, да радник не жели да неко на гьега претоварује свој посао, да врши туВу радно-професионалну функвдгју. У друштвеној подели рада свако има своју улогу и своје дужности. При томе непосредне самоуправљаче не занима формалин пут ка неком резултату, него сам рсзултат. Отуда кооперативно руковођење представља обављање свих активности у погледу воБења пословне политике у извршењу основних „стратешких” одлука које доносе органи управљања. Радници не могу и неће сами да органнзују процес планирања, координације и контроле, него очекују да то учине они чији je то задатак. Уколико се радник —произвоВач залаже да боље, квалитехније, рационалније и брже производи, он очекује да му се омогуће и техничко-организациони услови да то и оствари. И ту се крије права садржина кооперативног руковођења: руководилац постаје прихваћени организатор процеса производите и мандатор радног колекгтива у одрећеном периоду за спровоћење адекватных мера у организации рада. Његов рад се не мери појединачним произволом, бројем или количином, него укупним резултатом рада организационе /е--динице или предузећа као целине. Колектив, верујући у стручне и моралне квалитете руководиоца и одлучујући самоуправно-реално о условима рада и расподеле, помаже индивидуалним дејствовањем сваког свог члана побољшању ефикасности и у техничко-рационалном смислу. Y условима високе производности и отвореиог кружења ставова и мишљења у процесу самоуправног одлучивања остварује се Марксов идеал да ... ~удружени човек, удружеыи произвођачи рационалио уре Вуј у... овај свој