Анали Правног факултета у Београду

289

БЕЛЕШКЕ

налних референата тражи да у својим рефератима дадну уводна објашњења у погледу уставних оквира, друштвено-политичког миљеа који одређују управни поступак, а без улажетьа у детаље о пихањима као што су контрола уставности закона, проблем уредби са законском снагом и слично. Такође je тражено да национални референти пруже, у гранидама могућности, упоредљиве елементе, као и да скрећу пажњу главном референту па оригиналнн характер, дакле неупоредљива правила поступка имајући у виду околност да je процедура и њено стављање у погон овде од интереса, а не охше институција. Треба утврдити типологију управних поступака и, у исто време, земљама у развоју пружити корисне информације о лепези мера процедуралног характера применљнвих у њиховим специфичним условима. 2. Радна група школа и института за јавну управу. Око четрдесет и пет делегата из тридесет и пет разних институција које се баве јавном управом разматрало je на неколико састанака, више питања из области органпзацнје и рада управних школа и института за јавну управу. Залажено je да неке управне школе покривају врло уске области, због чега постоје посебне институције за локалну управу, комунални развитак и сл. Стога je препоручено управним школама да прошире свој план и програм тако да и ове области укључе, како би се избегло расипање расположивих, а ионако недовољних снага и средстава. Разматрано je и врло спорно питање да ли ошпти курсеви јавне управе и пословне управе треба да буду комбиновани у истом програму. Неки чланови трупе су заступали мишљење да je таква комбинација пожелзна у земљама с јаким државним (јавним) сектором; то би допринело да се у јавну управу уведе појам ефикасности, појам који je један од основних у пословном свету a којн се, погрешно, сматра непотребним у јавним службама; поред тога, то би допринело бољем меВусобном разумевању јавне управе и пословног света. МеВутим, други не поричући потребу уво Вења ефикасности у јавну управу оспоравали су да то може произаћи из простог комбиновања курсева у питању. Такав интегрисани програм није неопходан ни за разумевање двају сектора; оно се може постийи на друге начине; организовањем непосредних контаката с разменом искустава, дискусијама и другим комуникационим средствима. Наиме, тврде представници овог схватања, и поред бројних сличности с пословном управом, јавна управа се битно разликује од пословне, што оправдава различиту формацију кадрова, али не смета да се потребе оба сектора у области образована удружено задовољавају. Поводом нацрта приручника о „Техници и тематици истраживања у управи развоја” било je речи о толте како и које теме треба одабрати при истраживачком раду. Два ургентна проблема свуда и код већине управних школа и института за јавну управу финансирање и кадрови истакнута су у бвој групп. Констатовано je да није тако тешко, посебно у афричким земљама, основати нову школу или институт, као што je тешко одржати их у животу. Главки извор финанснјских средстава je државни буџет, a тај извор често пресуши с променом владе. Што се тиче проблема кадрова, који je нарочито акутан у неким афричким землзама (које су биле у овој групи заступљене у великом броју), изгледа да га не решава повремеио слагье стручњака с ограничении задатком или под уговором које се врши у оквиру бнлатералне или међународне техничке помоћи. На крају, група се оеврнула на статье и степей остваретьа Специјалног програма MIAN у корист школа и института за јавну управу. Из дискусије je произишао низ директива за припрему приручника који су у плану. Изражена je жеља да MIAN, с времена на време, припреми аналитички извештај о развоју програма и политике школа и института. 3. Седнице Научног комитета МIАМ. Овај комитет je одржао две седнице којима je црисуствовао двадесет и један члан односно представ-