Анали Правног факултета у Београду

556

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

четно (ab initio), ипак „етатистичка”, иако се касније разрађује на известан шири начин, истицањем и места које у међународном праву има појединац, поред држава. Но, за писца je то „у суштини право за државе, и тако стоји насупрот ономе што правници који се баве међународним правом обично називају унутрашњим правом”. Тиме се остаје на ужој формулы основног појма међународног права, без могућности за шире посматрање меВународног и унутрашњег права као јединства које превазилази оба члана, који се меБусобно прожимају (монизам), те се више подвлачи двојност и супротност (дуализам). Док Ј е концепт суверености државе изложен добро и једноставно, у кратким потезима (стр. 13), дотле je излагање о држави уопште нешто преогапирно, особито о њеној унутрашњој, добро познатој функцији (стр. 5—6). МеВутим, поставља се питање да ли je сувереност „првенствено правый појам”? Било би добро да je тако, jep бисмо имали много мане проблема и сукобљавања у меВународним одндосима, али ми не можемо занемарити стварно стање; она je исто толико, ако не и претежно, политички појам. Треба истаћи да се у овом поглављу одаје и нарочито признанье начелу самоопредељења народа, за које се (стр. 19) каже да „... мора бити основа на којој почива целокупно међународно право... и увек je било таква основа система меВународног права”, имајући у виду процес промена територијалног суверенитета и сукцесије држава. Y вези са независношћу умесно се истине (стр. 22) да „држава која намерава да одржн своју владу на власти спољном помоћу на тај начин пориче своју државност”. На другом месту за поредак Повеље YH наводи се да се постојање таквог система мора прихватити као светски устав. Најзад, говорећи о рату и оснивану Друштва народа, писац овог поглавља показује дубоко разумевање узрока и механизма ратова. које je ДН само настојало да избегав, а не и потпуно да исюъучи као што je учшьено у систему Повеље YH. МеВутим, критика Повеље као слабије у пореВењу с Пактом ДН иеумесна je и претерана. Та „папирната шема” (стр. 33), како je назива писац, ипак се показала еластичном, што и он сам признаје, па и виталном, додали бисмо ми. Одбацивање рата, ипак, по њему, постоји само у мислима и у теорији. Иако je тачно да европски круг држава, који je, тако рећи, створио систем меВународне заједниде и меВународног права, никад није био искључив (стр. 37), заборављена je она мрачна страна његова а то je не само нетолеранција него непоступање на основы равноправности и отворено завојевање и експлоатисане који су вршени стварањем колонија. И то je давало својеврстан печат тој меВународној заједници и неном праву пониклом у Европн, док се они нису- усавршиш до данашњег стелена, либерализовали и демократисали, постајући стварно универзални. Y вези са овим уводним поглављем, треба још истаћи продубљену анализу подтекста (суштинског односа снага у правцу стварања полшгијског система у свету) Повеље YH, с обзиром на време (крај рата) када je створена (стр. 48—49), затим уочавање природе односа измеВу меВународног права и меВународне заједнице, за који се истиче да представља „постелено приближавање сфере права целом подручју меВународних односа у њиховом најширем смислу”, jep су поступки (legal procedures) увек битно правый (стр. 51), и да je ширење меВународноправне сфере отприлике таква „нравна револуција”, као што je било потискиване приватног права од стране јавног у унутрагшьем праву. Друго поглавље je солидно поставлено и коректно изложено, иако се и нему могу упутити извесне замерке. Тако, писац израз „светска заједница” (world community), из дисциплине меВународних_ односа ; _ употреблава као различит и супротан појму „неорганизована заједница” (unorganized community), што je не само неуобичајено него и помало нејасно (стр. 57). С друге стране, да ли се Бечки конгрес може узети као „прекретница” (landmark) у стварању меВународне организације? То би било одиста у врло широком смислу схваћено и мешало би се стварање меВународних организација, за које и сам писац каже да почину да се стварају