Анали Правног факултета у Београду

557

ПРИЛОЗИ

половином XIX века, са стварагьем савеза (Свете Алијансе). Захим, подела меВународних организација, према трећем критернју (powers), на оне ко je спроводе одре Вену политику, регулаторне, или наднационалне није нарочито одре Вена, оправдана нити сврсисходна (стр. 69). Много je важнија и чак битна подела на оне засноване на сувереној једнакосги и равноправности и наднационалне. Умесно je, иначе, запажање пишчево да данас још нема стварно наднационалне организације „иако Европске заједнице доносе извесне суштинске елементе тог типа”. Такође су добро уочена дејства препорука поједшгих органа међународних организација, која су различита према природи одлука или меВународних обавеза на ко je се односе (стр. 79 контролни систем ILO). С друге стране, иако je правилна анализа Повеље УН у односу на опште меВународно право, па и закл>учак из тог поре Вења, помало je противречно када писац каже да Повељу не треба сматрати вишим правом (стр. 80), а после, ниже, ипак признаје да се она с правом уподобљава уставу меВународне заједнице (Goodrich-Hambro). А то je, у ствари, суштина појма jus cogens. Треће поглавде спада у боља поглавља ове книге. Има нових идеја и oniTpoyiMHHX запажања. Па ипак, не би се могло лако сложити с тим да ce трећа категорија меВународних уговора, као један од извора меВународног права, равна према меВународном праву (стр. 125), а нарочито са примером да када су у питању уговори измеВу држава где je трговина монопол државе то нису меВународни уговори, или када je у питагьу хтродаја имања за употребу днпломатских представништава, или оружја. Битно су субјекгги, а не предмет! С друге стране, писац се у погледу основа и природе начела pacta sunt servanda опредељује за обнчајноправну природу његову (стр. 128), одбацујући тврВење да je посреди и опште правно начело, те тиме не објашњава опет онај крајњи основ на коме и то „најстарије обичајно право” почива. Но, зато je врло добра анализа утврВивања обичаја и питана да ли су доволии само прецеденти, те да се opinio juris може и претпоставити, при чему писац, позивајући се на мишљење МеВународног суда правде у случају азида (стр. 134 Haja de la Torre), одговара опрезно, али ипак исувише у прилот одбацивања „менталног елемента”, тј. изједначавања његовог са праксом држава, што се у виду пристанка (consent) нарочито испољава у општости и непрекидности. Тиме се ипак доспева, и то доста уверљиво, на схватање англосаксонског права о томе да суд ствара право, што није било у намери стваралаца Статута МеВународног суда правде. —■ Веома je успело и доказивање (стр. 137 —138), путем излагања положаја нових држава, да се волунтаристичка теорија о стварању правила МеВународног права, па чак и обичаја, искључиво путем пристанка, ма и прећутног (implicite) , не може одржати. Ново je и то што писац наводи да и пракса меВународних организација може довести до стварања обичајног права (стр. 139 —140), нпр. резолуцијама меВународних тела и органа (било би нелогично да имају право, као субјекти, да склапају уговоре, а да не могу да стварају обичајна правка правила). Што се тиче поглавља о меВународним уговорима, слично као и код претходног, мора се приметши да максима pacta sunt servanda није таутологија, како тр вели писац (стр. 177), тј. да значи да су обавезни споразуми обавезујући, већ да се уговори који су обавезни имају поштовати што je ипак нешто друго, а да не говоримо да се на овом општем правном начелу и у исто време основном обичајном правном правилу заснива скоро целокупно меВународно право (како многи мисле). И у овом поглављу (стр. 179) писац понавља грешку из увода: да има уговора који нису меВународни иако су их државе склопиле (на пример, када су се подредиле унутрашњем праву једне од них, што je супротно начелу par in parem non habet imperium). Осим тога, он се и овде служи речју погодба (contract) за разлику од уговора ( treaty), за коју и сам пре тога каже да je за меВународно право без значаја са формалне стране (питање намере овде није решавајуће).