Анали Правног факултета у Београду

559

ПРИЛОЗИ

постављати захтеве за остваривање права (што ce умесно издваја; јер није исто што и бити само корисник права) и да ступају у уговор не и др. правые односе са осталим субјектима. Суверенитет се, зачудо, дели на унутрашњи, спољни и територијални (стр. 253). Овај последњи се, у ствари, укл>учује у унутрашњи. Уопште, таква подела je само за техничке сврхе, иначе сувереност je један јединствен појам и, како и писац истине, сума сва три аспекта. Умесно je што се разликују две категорије ограничених субјеката међународног права, найме, устаници и зараћене стране (стр. 264—265). Али требало je, можда, повезати разматрање положаја устаника са онима на окупираној територији. Иако je појединцима као субјектима међународног права посвећено исувише мало простора, писац се искупио једним врло добрим запажањем, найме, да чшьеница да појединци најчешће не располажу и процесним правима за удејствовање својих материјалних, суштинских права не значи да они нису субјекти (стр. 266), као год што ни малолетници у уоутрашњем праву нису лишени тога својства самим тим што не могу сами да остварују своја права. Иначе, питања признања, иако je спорно да ли je и гьима место у овом поглављу, врло су добро и прецизно обраВена и изложена. МеВутим, има нешто превшие залажења у суптилнија питања признања, као што je оно у оквиру OYH (и држава и влада), где je писац улазио дубље у проблем но што то захтева уџбеник, али ипак није у разматрањима ишао до краја (што се нарочито одражава у сложеном питању представништва Кине у YH и др. могућим последицама испитивања ефективитета ствари једне такве државе), тако да питање остаје отворено и тешко решив© у начелу. Неуобичајена je, али сврсисходна, и по дела матери] е сукцеснје држава у три одсека: 1) приватна права, 2) јавне дугове и јавна права и 3) уговорна права (стр. 292). Но, код питагьа Отоманских јавних дугова (стр. 293) писац je навео само арбитражно решење од 1925. (Борел), којим се сматрало да je Турска одговорна. МеВутим, ту се радило о мандаты oj територији Палестине, над којом je мандат после првог светског рата добила Британија, те се ту join могло сматрати да на њу не прелази и део јавног дуга Турске, тј. Отоманске империје, с обзиром да je она територијом управља\а не у своје име, већ у име меВународне заједнице, тада оличене у Аруштву народа. С друге стране, Краљевина Србија, односно Држава СХС, била je обавезана у то исто време да прими на себе исплату дела јавног дуга Отоманске империје, с обзщюм на територије које je ослободила од Турске и које су јој тада припојене. То je, дакле, супротан пример, и није наравно једини. Што се тиче сукцесије у уговорима, коју писац нарочито разматра у вези с новим државама данас (стр. 297 и след.), не би се могло узети да сем уговорних правила која су постала део обичајног права и тзв. локализованих уговора, остали уговори колективног характера (вишестрани, односно многострани), као нелокализовани, нису такве природе да нова држава има обавезу да их прими. Напротив, они су такви најчешће мултилатерални да су не само легислативни већ ида садрже правила принудне природе (jus cogens), те се не би ни у ком случају могло оставити вољи нових држава да их примењују или не. Уосталом, сам писац наводи пример са Конвенцијом о ропству, око чије примене искрсавају тешкоће код неких афричких земаља, где постоји тзв. обичај наслеђивања удовице, а управо je та конвенција пример за међународна правила принудне природе, од којих нема одступања и код којих нема диспозиције, те се мора сматрати да аутоматски везују и новог субјекта на територији за коју je ранији субјект био обавезан по истом основу. Занимљиво je да у том истом смыслу и у истом духу писац констатује (стр. 303) да су неке изјаве нових држава, као Танганьике, Уганде, Кеније и др., биле нападане због тога што стварају забуну, уносећи неоправдану новину у начела сук-