Анали Правног факултета у Београду

562

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ha je дном месту писац каже (стр. 481) да нема те државе која je дужна да отвори своје границе странцима. Наравно, апсолутне слободе за странце нема, али нема ни апсолутне забране (могући су услови). Иначе, како бисмо објаснили право на саобраћај, тј. ошдтење, као једно од основних права држава? Друго, да ли се, без обзира на противречан текст чл. 14. Свеопште декларације о људским правима, може рећи да уогаите нема права на азил (стр. 492)? На чему онда почивају садашњи напори држава да се донесе декларација, односно конвенција о праву азила? Међутим, и то je главна примедба овоме поглављу, коју смо напред наговестили, а можда и читавој овој солидној књизи, писац, очигледно сасвим пристрасно, тврди за Нирнбершки суд да je био „ex post facto примена наводних правила међународног права сумњиве правоваљаности, пошто индивидуална одговорност није била јасно успоставл>ена у таквом случају у време кад су дела за која се терети била почињена”. То би, наравно, имало да вреди и за суђење пред МеВународним војним судом за Далеки Исток у Токију. Није потребно да овде улазимо у сва детаљна образлагања због чега аргумента противстављени Нирнбершком суВетьу и његовим основама не стоје, jep je материјално право на коме оно почива успостављено знатно раније, да поменемо само Хашка правила и Бријан-Келогов пакт од 1928. као најважније ослонце пресуде, што je задобило и своју општу афнрмацију за будуће резолуцијом Генералне скупштине од 1946. и нирнбершким начелима. Једно од солидних поглавља представља и поглавље о меБународној одговорности (стр. 531 —604), као што je добро и представља релативну новину, што je цело једно поглавље (стр. 605—672) посвећено меВународној сарадњи на економском, социјалном и културном пољу кроз меВународне установе. ТакоВе je коректно и врло документовано излагање класичних установа средстава за мирно решавање меВународних спорова, иако би било пожељно веће продублзивање и смелост при излагатьу те улоге од стране меВународних организација, нарочито данас од стране YH. Но, подробније примедбе овим поглављима не бисмо износили. Сматрамо да je важније, због начелних Шlтања и схвататьа, да се задржимо да последњем поглављу, поглављу о употреби силе, колективној безбедности, ратном праву и неутралности, све проблемима од одсудне важности у меВународној заједници и њеном правном поретку, па према томе и у сваком уцбенику. Треба одмах истаћи да и ово поглавље спада меВу најуспешније обраВене делове књиге, jep су сложена и тешка питагьа изложена сажето и прегледно, али и са знатним познавањехм материје и, што je најглавније, савременог развоја праксе, а такоВе и најновије литературе ратног права. Пре свега, писац (стр. 741) веома прецизно подвлачи разлику измеВу појма „силе” (force) и „оружане силе” (armed force). Јасно je изнето статье забране рата у систему Друштва народа (доста компликованом), што je иначе реВе и у добрим, солидним уцбеницима. ТакоВе je добро уочен (стр. 746—747) недостатак у систему YH (који je уочио и наш проф. Андраши), који се састоји у одсуству принудног решавања спорова мир ним средствима, али се не бисмо сложили с констатацијом да самопомоћ преостаје као једино средство државама да заштите своја права (jep je ово установа веома подложка злоупотреби). С друге стране, колико год да je тачно навоВење читьеннце о северновијетнамској војној подршци Вијетконгу у Јужном Вијетнаму (стр. 748), толико треба навести и другу страну медаље (да би се добила потпуна слика и о правној ситуацији), а то je бомбардоватье од стране САД територије Северног Вијетнама што je свакако само по себи акт агресије и уопште елементе граВанског рата у подељеној земљи. Веома je добро што су разматратьа о тзв. мирољубивој блокади учињена актуелним навоВењем примера и из савремене праксе (стр. 755 и