Анали Правног факултета у Београду

566

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Лр Обрад Станојевић: ЗАЈАМ И RAMATA, Београд, 1966, стр. 325, у издању Института за правку нсторију. X иашо Ј правној литератури до сада je мало посвећено пажње проблему заЈма и камате. Аокторска дисертација др Обрада Станојевића „ЗаЈам и камата” утолико je значајнији прилог нашој правној мисли. Целокупно излагање о зајму и камати аутор je поделио у три дела. Y првом делу аутор je приказао настанак и развој зајма у старим и архаичним правима, затим у класичном античком праву и, најзад, у праву посткуасичног периода. Посебну пажњу аутор je посветио одреВешш облицима_ зајма, као; нексуму, унцијарном зајму (fenus unciarium Закона XII таолица), еранос-зајму грчког права и нарочито mutui datio римског права. Потрошном зајму аутор je дао више простора у односу на друге обхлике зајма због његове велике улоге у историји зајма уопште. Овај део књиге je, у односу на остале делове, знатно већи, што сведочи да je далека историја зајма изузетно привукла пажњу аутора. Аруги део обухвата период зајма у средњем веку. О овом веку аутор пише као о веку назадована у многим областима друштвеног и правног живота, па и у области облигационог права. Прве појаве каузахшости и консенсуалности послава из претходног периода, пише аутор, у средњем веку се напуштају. Мистичне форлгуле и апстрактни начини преузимања обавеза поново ступају у живот. Став доктрине према зајму под великим je утицајем црквеног учења, док су обхшци у којима je закл>учиван уговор о зајму врло различити. Прюма писању аутора, општа карактеристика схватања о каматама у овом периоду je негативан став према њиховом убирању. Y оквиру овог дела книге дат je осврт и на наше средневековно право. Трећи део книге обухвата новију историју зајма. Овај период карактеришу нови ставови прехма каматном зајму. Аутор je приказао како су у почетку опрезно, a касније сасвим отворено, камате бранене и правдане са морахших, филозофских, па и са правних позиција. Појам зајма претрпео je измене, а каматни зајам доживљава тријумф. Аутор се у овом делу книге осврнуо и на разна законодавства, као и на различита решена која она дају у погледу зајма и камате. Прехма изложеном, зајам се негде пойма као реалан, а негде као консенсуалан уговор. Негде се камата (када je реч о каматнохМ зајхму) хмора да уговори, а негде се она дугује и ако није уговорена. Разхшчитост je још већа у погледу забране и ограничена камате. Решена се крећу од потпуне забране, па преко максимираних каматних стопа, до слободног уговарана интереса. Из овог дела, у целини узев, може се, иЗхмеБу осталог, сазнати, да je зајам врло стара друштвена појава, да je токо.м историје прохУазио кроз хмноге фазе и бивао закључиван у врхУО различитим обхшцима. Најстарији облик зајхма био je потрошни им пријатељски зајам. Мотивк давака овог зајма били су пријатехвство и осећане по.моћи бхшжнсхМ у неволи. Y прво време он се давао из.међу чланова једне уже заједнице. Пошто je правило да се од пријатеља не узима накнада за дату ствар на зајам, овај облик зајма није познавао камату. Тек с првим контактима изхмеВу хУица разхшчитих заједница јавио се друга обхУик зај.ма каматни зајам. Узимане кахмата од странаца бнуо je правило. ВременОхМ, ово се правило протегло и на зајахМ изхмеВу хУица исте заједнице. Каснији облик зајма, у односу на пријатехУзСки зајам јесте продуктивни зајахМ. Он се користи у продуктивне и трговачке сврхе. Појавио се као посхУедица нових производних односа и развитка тржишта. Y погледу камате, која je својствена овом зајму, заузимају се нови ставови. Камата постаје легално средство. Она се одобрава и брани са свих друштвених позиција. Како даље износи аутор, чим се кахмата почехУа да јавла као средство ексњуоатације, ставови о оправдан ости камате и неној висишг почелн су да се хменају. Y погледу висине каматних стопа, аутор констатује да су оне биле више у друштвима чија je привреда биуа на нижехМ ступну