Анали Правног факултета у Београду

568

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

него нашем и упоредном позитивном законодавству. Цил> аутора je био да Aâ историјат зајма у различитим правима и раздобљима. Пратећи зајам кроз исхорију аутор се највише задржао на архаичним правима и то како се види из обима књиге тако и из материјала који je дао. Према аугору, људска мисао о зајму и камати детерминисана je економским и друштвеним условима живота људи. Морал, религнја, филозофија и право мењали су свој став према зајму и камати у складу са променама које су настајале у друштвеној и економској сфери људских односа. Аутор на једном месту приказује како поимање зајма, као и било ко je друге појаве, зависи од материјалне основе друштва: „Y тако оскудна времена пише аутор када je со драгоцен артикал, бибер скупљи од злата, стаклена чаша и огледало богатство, а две кокошке и овчи бут краљевски поклон, зајам je свакако имао друкчију улогу него данас, када се толико троше средства за мршављење”. Y вези са овим аутор истовремено запажа да je осуда камате увек већа у оним друштвима где je нагурална привреда израженија, и обрнуто. Тако, аутор наводи схватање Аристотела о новцу. По Аристотелу новац je само средство размене добара; иначе je сам по себи новац стерилан. Зато je Аристотел сматрао да je стицање богатства преко оплођивања новца потпуно супротно природи. С друге стране, у доба привредног полета Рима, наставља даље аутор, схватања о камати се мењају. У класичном периоду узура (камата) се препоручује као добар начин богаћења. МеБутим у среднем веку, у време када тржишни односи нису били развијени, узуру су забрањивали и морал, и религија и право. МеБутим, чим je трговина почела да се развија, дотадашњи ставови морала, религије и права постају неодрживи, па се и напуштају. Аутор закључује да су у условима слабо развијеног привредног живота, мало расположивог капитала и велике потражгье за новцем, камате увек биле високе. Перед домаће литературе аутор се служио у изузетно великом обиму страном литературой. Број коришћења дела je огроман, тако да рад Др Обрада Станојевића обилује подацима из свих времена и скоро из свих подручја. Када су недостајали уобичајени извори, као: прописи, литература и слично, аутор се обраћао обичајима, изрекама, пракси, и другим помоћним изворима. Овакво трагање за изворима говори о изванредним напорима аутора да пружи што je могуће више података о предмету који проучава. Ауторов прилаз изучавању зајма и камате одликује се и неким особеним запажањима. Тако, пратећи зајам и камату кроз историју, аутор се зауставио на римском посткласичном периоду, па je владајућем мипгљењу о овом периоду, као добу назадовања у односу на класични период, супротставио своје мишљење. „Тачно je каже аутор да се у погледу стила правника запажа назадовање, реченице постају гломазније, лишене кристалле јасноће класичног периода. Али се не може негирати и несумњив напредак који je право позне империје остварило. Идеја консенсуашости, принцгш поштовања воље странака још су више изражени. Каузалносг правних послова добнја већи значај. Овом периоду... правка историографија дугује свој најмонументалнији споменик, Corpus iuris civilis, који je једна од најзначајнијих, највише дискутованих и коментарисаних књнга лудске цивилизације. Данашњем праву, савременим законицима свакако je ближе право Јустинијановог периода него толико хваљено класично право са својим формализмом... апстрактним пословима, магијским дејством речи...” (стр. 131). МеБутим, поводом извесних ауторових закључака читаоцу се намећу нека питања. Тако, на 84-ој страни, говорећи о пријатељском зајму, аутор каже: „Ако je дат новац с тим да се врати еквиваленат у јечму, шта би могло да се приговори формално и суштински бесплатности оваквог зајма? Положај дужника није ништа лакпш ако би морао да врати новац који je примио?" Чини се да у конкретном случају има места питању да ли се овде може да говори о бесплатности зајма или о уговору о купопрадаји?