Анали Правног факултета у Београду

587

БЕЛЕШКЕ

гих година то није чињено већ су примани сви кандидаты којн испуне пропнсане услове. Тако je број уписаних кандидата појединих година по смеровима био следећи:

Ова табела показује да je просечно вршено доста равномерно и одговарајуће опредељивање кандидата за поједине смерове, сем, можда, за међународни смер где je сваке године уписиван повећан број кандидата, који се процентуално, у односу на укупан број уписаних кандидата, сваке године повећавао, тако да je школске 1965/66. износио 28%, а школске 1966/67. године 22%. Сразмерно велик број кандидата уписиван je на економском и социолошком смеру и то највећим делом оних са завршеним неким другим факултетом а не правним. 4. Настава у ужем смислу на последипломским студијама обухваха углавном, с једне стране, продубљене курсеве из основних предмета сваког смера, а с друге стране, специјалне курсеве из сродне материје односног смера или из предмета сродних основним предметима односног смера. То су, као и свуда другде у свету, два битна дела једне последипломске наставе за стицање академског степена магистра, дакле једне наставе која има за циљ оспособљавање кондидата за научноистраживачки рад или бар за такво разумевање и анализирање проблема. О карактеру и значају продубљених курсева из основних предмета сваког смера ми смо већ на почетку изнели своје мишљење. Полазећи од тога, сматрамо да треба учинити две констатације. Прва би била да ове продубљене курсеве треба да држе искуснији наставници, који би указивали на целину проблематике појединих грана права и на суштаствену повезаност свих делова једне гране права, и то све на једном високом теоријском нивоу и са широким коришћењем упоредноправне методе, заједно са указивањем на данас већ врло развијене тенденције и постигнуте резултате у униформном регулисању појединих правних установи на међународном плану (па било то кроз меЬународне конвенције, кроз једнообразне законе, кроз типске уговоре, кроз опште услове, кроз узансе итд.). Разуме се уз максимално вођење рачуна и анализирање домаће судске и ваисудске праксе. Друга би констатадија била да одржавање ових продубљених курсева треба да буде по могућству поверено двојици или чак и већем броју наставника, и то било тако што би они паралелно држали настану целине основних предмета, или тако што би они подељено држали настану из појединих делова основних предмета смера.

С ы e p Школска година 1960/61 1961/62 1962/63 1963/64 1964/65 1965/66 1966/67 СВЕГА Правнотеоријски 7 5 9 Ó 5 2 i 35 Политичен 31 41 21 46 35 3 8 685 Управни 17 19 27 20 26 3 5 117 Грађанскоправни 41 63 59 125 49 12 и 360 Привредноправни 56 111 109 86 117 6 2 487 Радноправни 10 29 15 20 29 4 1 108 Кривични 25 45 54 51 64 4 3 246 Економски 8 17 36 45 42 7 2 157 А4еђународни 25 35 71 62 64 19 11 287 И сториј скоправни 2 5 6 3 5 5 1 27 Социолошки 4 24 32 24 28 2 6 120 Привреднопр авни 2 12 2 5 — 21 Света: 228 406 441 493 464 67 51 2.150