Анали Правног факултета у Београду

588

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Питање спедијалних курсева тешко да још може да добије трајније решење. Ипак, имајући у виду досадашње искусгво, мислимо да се и овде могу учинити извесне констатације. Најпре захтев да ce специјални курсеви заснивају на већем обављеном научноисхраживачком раду, хако да они хреба да обухвахе не само излагање посхигнухих резултаха него и приказ начина, меходе обављеног научноистраживачког рада, пошхо ови курсеви у првом реду хреба кандидахима да демонсхрирају како се осхварује један научноистраживачки пројекх и да их уведу у пракхичну примену научноисхраживачке методологије. Изгледа да се оваквом задахку и каракхеру специјалних курсева не посвећује довољна пажња, већ се они чесхо излажу дидакхички или на начин на који се излажу продубљени курсеви из основных предмеха, а хребало би да управо у овоме измеЬу ова два дела наставс на последипломским студијама посхоји бихна разлика. Специјалне курсеве могу и хреба да држе сви насхавници, нарочихо они млађи, како би и кроз усмено излагање свога рада и посхипгутих резулхаха могли још једком да све хо провере. Одржавање специјалних курсева може и хреба да буде поверавано како насхавницима других правннх и осхалих факулхеха хако и научним сарадницима научных инсхихуха и истакнутим стручњацима из праксе. И хо далеко више и шире него шхо je хо до сада чшьено. Такви специјални курсеви могу да се поверавају и схраним универзихехскнм насхавницима и научным раднидима, с тим да ови пошхују правила пуне објективносхи у излагању. Овакви специјални курсеви могу да се организују и заједнички за више факулхеха, посебно за смерове чија се хемахика предаје у сличи ом обиму и на другим факулхехима (хо посебно важи за друштвено-економски, међународни, социолошки, правноисхоријски, па и кривичноправни смер.). Најзад, хреба предузехи све шхо je могуће и потребно да се специјални курсеви објављују као посебне монографије. Мада je уобичајено да настава у ужем смислу на последипломским студијама за стицање степена магистра обухвата само продубљене курсеве из основных предмета и специјалне курсеве, чији број треба да je сваке године шхо већи како би се кандидахима пружила могућност набора тематике за коју имају највише интересоваlьа, мислимо да у оквир те наставе треба све више укључивати и серије од по неколико посебних предавања које би о одреЬеним питањима држали било универзитетскн насхавници са правних и других факулхеха, било научни сарадници института, истакнути стручњаци и јавни радници. Ове серије предавања, за један или више смерова, треба да се односе како на проблематику која стоји у вези са садржином наставе на последипломским студијама тако и на она питана чије разматрање може да помогав слушаоцима последипломске наставе да боље разумеју основе нашег друштвеног, па у оквиру тога и нашег правног система. Било би свакако добро ако би оваква посебна предаваньа била праћена дискусијама у којима би учествовао шхо већи број наставвног особља факулхеха а и сами слушаоцн последипломске наставе. На овај начин тенденције „затварана” последипломске наставе биле би отклонено, а оне се, често и само из финансијских разлога, јављају у току последних година. 5. Од изванредно великог значаја je питане обавеза слушалаца у току последипломске наставе, и то не само да би се кроз извршене тих обавеза пратио њихов рад и ценили остварени резултати, него посебно да би се развио активан однос студената према овој настави и шхо je могуће више обезбедила њихова стварна сарадња у целшш њеног извођења. Поред већ изложених обушка наставног рада на последипломским студијама, обавезе студената могле би се свести на четири основне: а) Уредно похаБане предавања, с тим да се прва два семестра последипломске наставе оверавају само на основу констатације ове чшьешще. Постоји могућност да студент буде ослобођен обавезе похађања предавања, при чему Факултетско веће одреБује услове за то. Како то до сада није одређено, у пракси je то најчешће био случај са кандидахима који су запослени у неком месту ван седишта факулхеха, или ако постоје неки по-