Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

111

Већ од ослобођења и револуције, значи пуних двадесет и три године, код нас у Југославији поставља се питање да ли треба наш граБански кодекс да буде на основици концепције о јединственом грађанском праву, које ће у исто време да обухвати и граВанске и комерцијализоване облигационе односе. Постоји тенденција, код извесних правника, да се по сваку цену иде линијом те јединствене концепције. Тврди се да je у социјализму напуштена потреба чуваша чисто граВанских односа у облигационом праву и да je све јача тенденција да се ти односи унесу у продубл>ени комерцијални законик, jep се савремено друштво, својим развојем, све више приближава односима који не могу бити само за употребу индивидуалних странака, јер постављају као први задатак да осигурају друштвене потребе, док се индивидуални правни односи налазе у другом плану. Дух јединственог привредног права обухвата све више начине привређивања и оних делатности које се видљиво не везују за привреду, већ то произилази из начина живота. Нема више, кажу присталице тога схваташа, чисто граВанског односа, чак ни на селу. већ се сваки облигациони однос прожима комерцијализованим моментима и интенција уговорних странака мора да се тражи у привредном ефекту који долази из делатности човека којн своју робу или услуге носи на тржиште, тако да робно-новчани односи преовлаБују у свим манифестацијама људске делатности, отприлике исто онако као што je то констатовано приликом претходне анкете у Швајцарској када се прнпремала кодификација облигационог права. Присталице тога правца у нашем друштву указују да су индивидуални правки односи умногоме изгубили тежину и да се у њих на све могуће начине убацује комер циј алии дух. Пре свега, индивидуални произвоБач на селу није више невезани пољопривредник, него га услови живота гоне да се повезује са привредним субјектима било непосредно било посредно преко својих задруга. Задруге су изгубиле ранији статус измеВу граБанског и привредног права и пребацују се све више у прнвредно право. Оне се, као привредни субјекти, мешају у начин привреВнваша индивидуалног произвоВача. Везују га за себе и преко себе за тржиште потчишавашем привредном праву. Оне се боре и уз помоћ друштвено-политичких организација успевају да буду нужни посредници у дневној производшп индивидуалног произвоВача који се њима обраћа не само по својој задругарској свести, већ и по нужности. Све акције и иницијативе које иду преко задружног сектора добијају комерцијализован карактер и крше поље на коме се примењују искључиво одредбе граБанског нрава. Задруге су иницијатори повезиваша и незадругара са организованом привредом, оне су монополски посредници за организоваше кооперантских односа. Преко ньих се врппг дистрибуција пољопривредних справа, семена и нарочито кредита у пољопривредне сврхе, њима се поверавају? непосредне акдије у сабирашу и откупу пољопривредних производа и стоке, оне су? обавезни гаранта бонитета понуђене робе на откуп, итд. Све ово