Анали Правног факултета у Београду

120

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

раније (у својој књизи „Идеја природног права код грчких софиста”). Писац je софистима мање одушевљен, али не и самим предметом расправе, те овај део спада у најбоље у књизи, како по ширини приступа тако и по опсежности аргументацнје. Наредна два одељка посвећена су Платону и Аристотелу („Платонова велика обнова” и „Аристотелево освећење традиције”). Занимл>ива су пишчева разматрања Платоновог приклањања божанском и повезивање овога са хуманистичким идеалом, као и оправ дање Аристотеловог оправдана ропства као схватања ограничености свога времена. И ту Бурић налази тежњу ка савршенству тврдећи „да се показује да je Аристотелово схватање у основи теолошко” (стр. 391) и да и нему, иако je окренут овоземаљскнм стварима, мисао о богу није сасвим туђа (стр. 392). Y завршном оделжу говори се о последним деценијама грчких државица и духовним одражаваоцима тога доба: Исократу, Диогену из Синопе (космополити без домовине), Зенону и Епикуру и постепеној приватизацији грчкога ума. Завршна реч пишчева уперена je против релативизације култура, за враћање старих Грка на ранији пиједестал, за ревалоризацију грчке културе у име хуманог начела.

II Цео оглед прожех je снажном тежном да се на примерима старих лесника и филозофа, углавном, поново оживе идеали грчке културе: склад између доброг и лепог, духовног и хелесног, божанског и Лзудског. Позивање на самоусавршаване и на неговање јединсхва личности, истицање друштвеног каракхера очовечена, да „само помоћу других л>уди човек може да посхане исхински људски богат, да присвоји цео људски свет”, спадају несумњиво у трајне вредности хуманизма. Индустријско друштво није много пријемчиво за ове вредности. Култура балканских народа, иако су они и географски а и исторнјски уггућени на старогрчко наслеђе, па су у извесним периодима остваривали и посебну духовну резонанцу (српске средновековне фреске), такође нема довольно слуха за поруке суседа из старина. Интелектуални подухват, који иде за тим да поново протумачи неке старе текстове, да ревалорпзује неке познате али заборављене, неке на око застареле, али у времену у коме живимо неопходне идеале, заслужује и поред слабости које ћемо покушати да укратко покажемо, пуно признање. Цео концепт књиге заснован je на превази духовног, на одређујућој улози умственог и религиозной Социјално-политички и етнолошки услови грчке културе само су овлаш дати. Идеалистички приступ пластично се може илустровати пишчевим размишљањима о Спарти. То он, у ствари, нзлаже и своје основно одреВење, свој став и тежње: „Пре бисмо хтели да дознамо како су Спартанци сами гледали на себе и свет око себе, какве су захтеве себи поставл>али, у чему су налазили смисао свога живота, него како су стварно живели. Јер из онога што су Спартанци хтели да