Анали Правног факултета у Београду

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И наш живот све више познаје компликованост уговорног домена и сложен ост уговарања, чак и у пословима који су раније сматрани. уговарањем продаје пољопривредних сопствених произвола, при чему су ти уговори за продавца имали карактер везан за грађанско право. И пре праксе »контрактирања« , будући лиферант узимао je на себе обавезе да осигура бербу од временских непогода, да се обавеже на низ мера техничке заштите и примене научних метода обрађивања, чиме се уговор није сводио само на испоруку обећаног, него и на дужности за време процеса производње. Праксом увођења коопераната као посебних сауговарача у процесу производње, специјално у облигационим односима пољопривреде и сточарства, комерцијални моменат се још више потенцира, a грађанскоправни губи. Иако из овога снега излази да je комерцијализација облигационих односа све јача и простор за манипулацију грађанског права све мањи, ми се бојимо да не треба ићи у ексцес. По нашем уверењу ипак остаје известан део цивилноправних односа који не добијају комерцијализован карактер. Било би исувише грубо и нетачно речено да се цело облигационо право претвара у комерцијално и да се грађанско и комерцијално облетационо право потпуно сажимају. Бојимо се да има области и случајева у којима се није могао изгубити грађанскоправнн карактер облнгационих односа, нити су се ти односи могли подвести под комерцијализовано облигационо право. Као пример за то навешћемо уговор о поклону. Присни карактер и animus donandi не могу се подвести под комерцијална правила и свакако да je то један од примера да грађански односи у облигационом праву не ишчезавају апсолутно, чак ни под условима преовлађивања комерцијалног карактера облигационог права. При томе институција поклона није ј едина. Мање-више код сваког института облигационог орава, у првом реду код именованнх уговора, има ситуација које je тешко замислити као део комерцијализованог права, чак и ако се тај именованп уговор може укључити у комер цијализовано облигационо право. Указујем на уговор о послузи. Није свако уговорно уступагье индивидуално одређених ствари на бесплатно служење комерцијализован посао, нарочито ако je реч о уобичајеном служењу неким предметима који се дају на псслугу између сродника шш суседа, односно интимних пријатеља. Исто тако, сувише бисмо шили по линији апстрактног тумачења ако бисмо снтне размене производа уз накнаду између пријатеља сматрали комерцијалним послом. Ту често долази до пријатељског снабдевања и више до услуга него до куповине и продаје уступаньем по неколико комада jaja, котарице воћа, прегрштн поврћа, које je везано за међусобну трампу и месечни обрачун плаћања у корист онога који je више дао. Иако je овде реч о послу који има теретни карактер, било би тешко сматратп да он подлеже неминовно комерцијалним правним правилима. Наше je дубоко уверење да оваквих одступања има на сваком кораку у облигационом праву. То су правне операције које носе карактер теретних послова, или бар послова уз враћање пословне вредности, али код којих пријатељски однос преовлађује и надјачава крмерцијални ка-