Анали Правног факултета у Београду

13

ПРОЦЕС КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ грабанског права

рактер. Само би хешко било због тих послова искључити идеју да у облигационом праву тенденција комерцијализације преовлађује, али не уништава граВанско право, које губи читав низ односа било тиме што их законодавац или дневни живот пребацују у облает која je комерцијалнзована, било што саме странке своје односе, регулисане до јуче по грађанскол! праву, потчињавају правилима и тенденцијама комерцијализованог облигационог права. Као што се види, наше je уверенье да je опасно једностраио поставити правило о апсолутизацији комерцијалног карактера облигационог права, не само у погледу југословенске средине него свуда без разлике. Наши другови који су посматрали однос између домаћина и гостију у крајевима где се развија туризам најбоље указују да се губи све што je било везано за гостољубље у примитивном и патријархалном смислу, чак и за граВанскоправни однос између домаћина и госта и да се све више ти односи постављају на базу комерцијалнога, оних правила ко ja су поставлена узансама и прописима о турнстичким односима, под чијим утицајима ишчезавају или бар бледе традиционални односи гостољубља и обичаја везаних за прихватање странаца. Да би се увело више дисциплине у обављање туристичке радиности, односи из туризма подвргавају се привредним судовима и сматрају се комерцијализованим. Дужни смо да напоменемо да се лагано увођење неких делатности у комерцијално право, материјално и формално, не може поредити са концепцијама немачког трговачког права. које полази углавном од обима вршења професионалне активности и које такозване омање трговце оставља ван трговачког права. Немачки Трговачки законик инспирише се заштиTOiM учесника у промету, a социјалистичко право Југославије у овом погледу полази од друге идеје, од заштите јавног интереса који представља сав тај промет и према томе његов je критеријум за карактеристику комерцијалности много оштрији, jep се заснива не на величини обима активности, него на врсти и последицама саме друштвене делатности. Последње три године представљају акутну фазу да се одреди да ли ће се у Југославији усвојити тенденција опште комерцијализације облигационог права или ће се приликом његове кодификације раздвојити комерцијално од грађанског права и изаћи са два кодекса, који ће у добром делу имати идентичне одредбе, нарочито за општи део, али чији текстови могу издвојити поједине институте или њихове варијанте проглашујући их за установе граЬанског или привредног права. Поново се изјашњавамо. Сматрамо да je претерано одбацивати свако схватање да je граЬанско право још увек жива манифестација нашега друштва. Мислимо да je преурањено полазити од становишта да je комерцијалистички дух преовладао у апсолутном смислу свим активностима југословенских грађана. Многе од тих активности, без икаквог уштрба по друштвени прогрес, анимиране су схватањима традиционалних поимања и регулишу се по грађанском праву чак и у недостатку грађанскоправних прописа на основу правних обичаја и навика, као и примене правних правила укинутог предратног законодавства сходно Закону о неважењу правних прописа донетих пре 6. априла 1941. године.