Анали Правног факултета у Београду

21

ПРИМЕНА МЕВУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ УГОВОРЕ

6. Y вези ca напорима за изградшу правног система који би одговарао потребама све веће интернацноналнзације привредних односа у разним областима меВународног живота, треба поменути и теорије о аутономном праву меВународне трговине, једном новом универзалном lex mercatoria. Y новнје време се све више шири идеја о самосталном праву међународне трговине, које би ce изградило ван оквира држава, имајући у виду потребе заједнице привредника који ce баве пословима меВународног карактера. да њихови односи буду регулисани на погодннји начин него што се то постиже граЬанским и трговинским законима појединих држава ( п ). Напомшьемо да je овде реч о једном ширем проблему, који обухвата односе измеВу приватних лица и привредних организациј а, без обзира да ли су у њих уплетене државе и међународне привредне органнзације. Према речима једног писца ( 12 ), постоје разна меВународна друштва која се стварају ван држава и чије je главно обележје одбијање монопола који су савремене државе хтеле да поставе у погледу стварања права и потреба да се призна појединцима односно приватним групама самостално право да узму учешћа у меВународним односима и да прошире сувише уске националне основе меВународног приватног права. Као и сваки процес стварања права у још недовољно хомогеној и друштвено интегрисаној средини, без посебних органа за постављање и утврђивање правних норми, овај процес je тешко описати и дати му рационалну подлогу. Посебну тешкоћу представљају постојећи традиционални правый оквири и категорије, на ко je су нравна наука и техника, у школи државног монопола стварања и примене права, дугой употребом навикле. Ови традиционални оквири познавали су до сада само две основне правые категорије, националне правые системе појединих држава и меВународно право као један национални правый поредак. Разни покушаји да се наВе одговарајуће име за ову нову правку категорнју, већ показују сву сложеност проблема. Неки писци надовезују појаву и постојање овог самосталног права меВународне трговине на средњовековни lex mercatoria, jus comune comercium или на jus gentium из римског права, модернизовано и претворено у »опшхе право меВународне трговине«. Код других се показује тежња да ово право више дефинишу по оном што оно није, него по оном што оно јесте, дајући му називе »наднационално«, »транснационално«, »анационално«, или »право које се проноси кроз државе« итд. Али, оно што je више-мање заједничко свим овим теоријама, то je широко распространено мишљење да je међународна трговинска арбитража управо онај орган преко кога би ово самостално право требало да доВе до пуног изражаја. Како каже проф. Батифол, »Y мери

(и) О овом питању постоји већ врло обилша литература новијег датума. Види, меЬу осталим, Erler, Internationales Wirtschaftsrecht, 1958; С. Schmitthoff, Les nouvelles sources du droit commercial international, Revue internationale des sciences sociales, 1963, p. 267 и сл., којн представл>а општи извештај са колоквијума организованог од стране МеВународног удружења друштвених наука одржапог у Лондону 24—27. септембра 1962. и ранији чланак истог писца, International Business Law A New Law Merchant, у Current Law and Social Problems , 11, 1961; Fouchard, L'Arbitrage comercial international, 1963, нарочито Nos 576, 604, 626; Goldman, Le droit des sociétés internationales, Journal du droit international, 1963, p. 320; и сл. В. Goldman, Frontières du droit et »Lex mercatoria«. Archives de la philosophie du droit, 1954, p. 157—192.

(12) P. Reuter, Principes de droit international public. Recueil des Cours de L'Académie de droit international, 1961, 11, p. 432.