Анали Правног факултета у Београду

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y којој je једна таква средина била довољно повезана да би била равна једном друштву у стварању, може се замислихи да једно такво друшхво, у овом случају меВународно, развија своје сопсхвено право пухем арбихраже« ( 13 ). 7. С обзиром на разнородан и расплинух сасхав овог права и разне схепене његове обавезносхи, похребно je извршихи подробнију анализу услова његовог схварања и примене. На првом месху, један део овог права има несумњиво каракхер хрговинских обичаја и ошпхе прихваћених узанса, које у одређеној грани међународне хрговине примењују лица која у њој учесхвују. Члан 14. Нацрха једнообразног закона о уговору о међународној купопродаји од 1956, даје овим обичајима велики значај, и чак схавља њихову примену испред хексха самог једнообразног закона. Члан VII Европске конвенције о арбихражи изрично упућује арбихре, како у случају да су схранке изабрале закон који ce примењује на уговор, хако и кад су га арбихри сами одредили на основу колизионих норми, да воде рачуна о одредбама уговора измеВу схранака и хрговинским обичајима. Сличне одредбе садрже и пој едини правилниди инсхихуциона.ших спољнохрговинских арбихража. При хоме хреба нарочихо нагласихи да су ови хрговински обичаји и узансе ужег значаја и да се схварају у оквиру једне посебне и специјализоване хрговинске гране. НЬихова примена се нарочихо подразумева у оквиру арбихража које се обављају у центру неке професионалне организације, где они добијају изразихо корпорахиван каракхер. Чесхо схахухи ових организација и удружења обавезују своје чланове да се не обраћају редовним судовима, већ да своје спорове решавају пухем оваквих арбихража корпорахивног каракхера ( 14 ). Цшь оваквих одредаба je очевидан; оне желе да у односу између својих чланова обезбеде на првом месху примену свога корпорахивног права, шхо би могло бихи доведено у пихање ако би се спорови расхгрављали пред редовним државним судовима. Исхо хако, професионалне организације врше кодификацију, допущу и повремену ревизију правила, обичаја и узанси које треба примењивахи у њиховој грани. Највећи део ових услова, обичаја и узанси долази пракхнчно до изражаја у хипским уговорима који се примењују у односној грани. Пихање се већ друкчије посхавља код стварања међународног хрговинског права ширег знача ja. Посхоје извесне махерије, као шхо су, на пример, једнообразна правила, обичаји и узансе по докуменхарним акредихивима, о тумачењу израза који ce упохребљавају у хранспорхним клаузулама (incoterms МеВународне хршвинске коморе), једнообразна правила о наплати трговинских ефекаха, где je извршена нека врсха привахне међународне кодификацнје, обнчаја и узанси ширег значаја. Али, по правилу, стварање међународног трговинског права у ширим размерама, које би могло посхепено заменихи диспозитивне прописе из опшхег и посебног дела облигационог права у националним, граВанским и хрговип-

(13) Traité du droit international privé, 1961; Goldman, Arbitrage international et droit commun des nations. Revue de l’Arbitrage, 1956, p. 115.

(14) Типичан je у овом погледу члан 33. Статута Европске уније за трговину кромпиром на велико: »Уколико ова одредба није супротна јавном поретку у законодавству неке од земаља уговорних страна, које се позивају на ова правила и узансе, странкама je забранено да се обраћају судовима.« Слична се одредба ггалази и у правилима F.1.5.-a (МеВународног удружен,а за трговину семенском робом), па и неким једнообразшш условима за типске уговоре, које je израднла Економска комисија за Европу'.