Анали Правног факултета у Београду

23

ПРИМЕЫА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО.ФИНАНСЮСКЕ УГОВОРЕ

ским законицима, за сада не долази у обзир. То je материја која у садашњим условима, и вероватно за дуто времена, може бити успешно регулисана само путем међународних конвенција, заменой меЬународног законодавства, како je то већ случај са транспортним уговорима у разним гранами међународног саобраћаја, једнообразним законом о меници и чеку, а треба ускоро да буде и са уговором о купопродаји меЬународног карактера. Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Пре свега, трговински обичаји и узансе у посебним гранама трговине стварају се у једном нравно празном простору, који никада није био, а и по самој природи ствари не може бити, покривен позитивним законодавством. На другом месту, у материјама пшрег значаја не постоји она друштвена хомогеност и професионална солидарност која je дата у ужим групацијама једне трговинске гране, што je битан услов за стварање сваког обичајног права. Најзад, овде су у питању материје које су углавном састављене из конструктивно-техничких правила, која уопште нису подобна да могу бити створена путем обичајног права, а често су органски повезана са целокупним правшам системой једне земље. На пример, прописи о уговорној способности, недостацима воље, формами и условима за склапагье уговора, застарелости, преносу власништва итд., не само да нису предмет обичајног и формуларног права већ их и меЬународне конвенције, на пример она о једнообразном закону о меници и чеку из 1930, или Нацрт једнообразног закона о MebyHapoAHoj купопродаји, изостављају из меЬународног регулисања. Овде се налазе корени теорије да сваки уговор мора бити заснован на некем нашгоналном закону, који треба да садржи решења за сва ова питања. Остају још општа правка начела цивилизованих народа у смислу члана 38 I с Статута МеЬународног суда. Ова начела, чисто нормативног карактера, нису ништа друго до синтеза изведена индуктивним путем из правних правила која се примењују in foro domestico појединнх националних правних система који припадају заједничкој правној цивилизацији, узетој у најширем и најопштијем смислу те речи. Као таква она не могу бити противна појединим националним системима, већ их могу само корисно допуњавати у случајевима који нису изрично регулисани њиховидг конструктивно-техничким правилнма. Недга никаквог разлога због којих она не би била примењивана непосредно од стране меЬународних арбитражних судова, као допунски извор права и помоћно средство за његово тумачење.

II 8. Ова проблематика je нарочито оживела и постала актуалнија и више конкретизована са стварањем меЬународних привредних организација, на првом месту Међународне банке за обнову и развој. Стварање међународних привредних организација je представљало јасан знак да ce класичне форме у финансирању и давању зајмова за извршење великих пројеката и инвестиција морају мењати, и да ce такве инвестиције не могу врпшти само путем учешћа приватног капитала у чистој форми, већ и уз учешће или под контролом самих држава односно меЬународних организација. На овај начин унети су нови квалитативни елементи у раније тра-