Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

диционалне теме и правку технику примењивану у уговорима о зајму и кондесијама меВународног карактера. С једне стране, предмет пословатъа, како држава тако и новооснованих меВународних организација, у суштини je остао у објективном техничном погледу исти или сличая ономе који су раније имали уговори о зајму између држава и приватних финален] ских трупа. Али, с друге стране, квалитет субјеката, а и промене у њиховим методами рада унели су нове елементе и проблеме који излазе из ранијих правних и економских категорија и структура. На првом месту, треба истаћи да je МеВународној банци, и још неким међународним привредним организацијама које дејствују према истим шемама и оперативним задащтма, признато својство међународног субјекта. Затим, треба имати у виду да су улога и ингеренција државе и меВународних организација у области меВународних привредних односа а посебно меВународног финансирања, па у вези с тиме и њихове одговорности, постале знатно шире и сложеније него раније. Пре свега, треба се задржати на својству субјекта меВународног права, које je признато меВународним организацијама. Јасно je да ове организације не могу имати пуну меБународну способное! и иста права и дужности које уживају само државе као нека врста нормалних и природних субјеката меВународног права ( 15 ). Али, у ограниченом обиму који je дат меВународној правној личности привредних организација, оне свакако имају способное! да заклгучују уговоре подвргнуте међународном праву, у извесној ограничено] мери и jus legandi, тј. право акредитовања својих представника код поједнних држава и неку функционалну заштиту саме организације и њених службеника, одмерену према природи њених функција. На другом месту, према Конвенцији о оснивању и функцијама Meßyнародне банке, која представља типичан случај у овој области, она може давати зајмове самим државама чланицама, и ако се ти зајмови дају привредним организацијама, установа!ма или административним телима на територији једне од држава чланица, ова нужно мора учествовати у зајму као гарант и „примарни обавезнше” (Primary obligor). Према томе, у сваком уговору о зајму који се склапа са МеБународном банком, државе се нужно појављују као једна од уговорних страна. Тако се, бар по овој линији, уговорни однос ствара измеВу два субјекта меВународног права, државе и меВународне организације, без обзира на то што у истом уговорном инструменту могу бити уплетени и други интереси, који нормално не могу да се непосредно регулишу на нивоу меВународног права. 9. Питање подвргавања меВународном праву уговора о зајму које закључује МеВународна банка, индиректно je регулнеано у секцијн 7.01

(is) Обо je јасно истакнуто у мишљењу Међународног суда у случају: The reparations for Injuries Case (International C. J., Reports 1949, p. 178—180). Дошавпш до закључка да je Организацпја уједињених нација лпчност меВународног права. Суд je додао: »То ннје иста ствар као кад бн се рекло да je међународна организацпја држава, што она сигурно није. Субјектн у сваком правном систему нису нужно идентични по својој природи или у обиму њихових права, а њихова природа зависи од потреба заједнице. Док једна држава има укупност међународних права и дужности признатих од међународних права, права и дужности једног тела као што je организација, морају зависити од њених циљева и функција како су одреВегш у њеним организадпоиим документима или проистичу из њих и настају у пракси.« С. F. van Heydte (Festschrift für Jean Spiropoulos, Bonn, 1957, S. 237) сматра да су државе у пеку руку »природне личности« меВународног права, док су међународне организације вештачки створена »правна лица меВународног права«.