Анали Правног факултета у Београду

33

ПРИМЕНА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО.ФИНАНСЮСКЕ УГОВОРЕ

в) Најзад, остаје још и основно питање, о коме смо говорили у пометку. Y самој тези и методологији коју предлаже Маи, долази до извесних противречносхи и нечег што није јасно изведено до краја. Май са много упорности наглашава потребу стварања једног посебног „трговинског права народа”, које би било боље прилагођено односима који се у тој области стварају између држава и меВународних субјеката, него што би била једноставна примена правила узетих из појединих националних система, и то je потпуно на своме месту. Затим подвлачи да су по својој природи односн који се формирају између међународних субјеката и оних који послују у оквирима националних права, суштински исти или слични, тако да ce међу правилима националних права, иако су она формирана у другој средний, могу одабрати она чија би примена одговарала потребама меВународне средине. Али, остаје очевидно да се ова селекција и прилагођавање углавном врше да би се правила позајмљена из националног система, која регулштту исту материју, прилагодила различитим квалитетима субјеката и услова из међународне средине. Ако je тако, онда и у случају кад je реч о истом комплексу уговорних односа у које су умешане различите врсте субјеката, не би могло доћи до примене идентичних правила, већ до комбиноване употребе правила узетих из два различит система, водећи рачуна о различитим условима под којима их треба примењивати. Међутим, код Мана постоји јасна тенденција да се и поред свих ових проблема, а да би се очувало јединство правног режима за исти комплекс уговорних односа, међународно право примењује и у случајевима кад су уплетени субјекти различитих система, што нам се чини да не би могло представљати основу за једно здраво и целисходно решење.

V 19. На крају треба проверили разна доктринарна схватања која су досада била изнесена резултатима из праксе за последгье две деценије, од када су проблеми интернационализације уговора које закључују међународне организације у својим економским делатностима, или „комерцијализације” уговора које закључују државе између себе што су само различит видови истог проблема, почели да добијају практично решење. Пракса je показала да су се у случајевима кад су имали могућности да изаберу да ли ће уговор о зајму подвргнути меВународном или неком националном праву, зајмодавци скоро увек одлучивали да изаберу национално право. Изузетак представљају уговори о зајму које закључује Међународна банка, и то под условима и околностима које смо већ подробно изложили ( 31 ). МеВутим, друге међународне организације у сличном положају као што je међународна банка, на пример Европска заједница за угаљ и челик или Европска инвестициона банка, установи европског заједничког тржишта, закључују своје уговоре о зајму подвргавајући их, по правилу, националним правима.

(31) Delaume, op. cit., р. 86. Као join могући изузеци полшњу се Међуамеричка банка за развој (1.A.8.) и Међународио удружење за развој (1.D.A.), који ce баве операцијама сличним оним из делатности Међународне банке у сасвим изузетним условима.

3 Анали