Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Разлози због којих зајмодавци претпостављају национална права меВународном, могу бити на први поглед претежно практично природе. Делом наводи ( 32 ) „природно устезање од стране зајмодаваца да скрену са утабаних путева за обављање послова”, затим „разумл>иву жељу међународних организација да олакшају продају обвезница или учешћа у зајмовима у складу са добро познатим правилима, блиским потенцијалним улагачима”, или „страх да je међународно право, такво какво данас постоји, сувише рудиментарно да би пружило све одговоре комплексним финансијским шемама.” Међутим, у крајњој линији, уколико je реч о дубоко усађеним конзервативним навикама, не би се могло рећи да оне у овом случају нису оправдане несавршеношћу и недовољном разраВеношћу меВународног права да регулише једну компликовану и осетљиву финансијску дгатерију i 3 3). 20. Y вези са овим треба приметити да се главна практична корист од „интернационализације” уговора о зајму састоји за зајмодавца у томе што се он изолује од промена у националним законодавствима, које би могле утицати на суштину уговорних обавеза, онаквих какве су прихваћене у моменту потписа. Иначе, у осталим својим последицама, ова изолација уговора може створити много више правних несигурности и проблема, него што има оних које жели да отгони. Из тих разлога, изгледа нам да су доктринарни значај и практичне користи „интернационализације" уговора о зајмовима у савременој међународној литератури нетто преувеличане и да je, с обзиром на расположиви матер иј ал и релативну реткост преседана, дошло до преурањених уопштавања. Према овом што je напред речено, може се доћи до привременог заюъучка да у данашњем стању ствари „интернационализација” уговора о зајму може бити корисна само у случајевима кад би национална права, ко ja би нормално могла доћи у обзир за примену, била сувише рудиментарна и недовољно развнјена да регулишу савремене економске односе ( 34 ).

(32) Ibidem, р. 86.

(зз) Преимућства националних права у овом погледу су нарочито истицана код Серенија, op. cit. , р. 225. »Национални правый системы, због разноврсности и савитлшвости њихових начела и правила и због развијености и изоштреностн њихових одредаба које регулишу економске односе, обычно бол>е одговарају него међународно право и унутраыпьп правый системы међународних организација за регулнсање статуса и пословагьа међународних економских организадија. . , Због њихових урођених својстава нацнонални правил системы су често бира. ни за регулисање економских односа, од стране оних привредних установа које могу да их изаберу место међународног права и унутрашњег међународног права неке међународне оргаипзације. (34) То je основна идеја која долазн до нзражаја у уговорима о концесијама и инвестицијама у неразвијеним земљама, из досадашњих искустава, поглавпто у области експлоатације петролеја. Имајући у виду недоволшост локалног законодавства да регулише све односе који могу настати из коришћења концесија, у таквим уговорима и у арбитражным клаузулама које се уносе у њих, дају се арбнтрима широка овлашћења у избору правних правила и начела на основу којих ће се решавати настали спорови. За анализу ових арбитражных клаузула видети Серены, op. cit. р. 207—217, Mann Proper Law of Contracts, op. 48—52; Hambro, The Relations between International Law and Conflict of Law, Recueil des Cours, 1962, I, (105), p. 40—45. Интересантне су арбитражне одлуке донете у случајевпма Petroleum Development Ltd. vs. Sheik of Abu Dhabi (International Law Reports, 1951, p. 144). Арбитар у томе спору. Lord Asquith of Bishopstone, овако je образложио своју одлуку: »Ово je уговор саставл>ен у Abu Dhabi и који треба да буде потпуно извршен у овој зем.ъи. Ако би требало применити било који нацнонални правый систем то би био prima facie систем Abu Dhabi. Алы не може бити разумно речено да такво право постоји, услед примитивног карактера овог правног система«. Анализирајући арбитражну клаузулу из уговора, арбитар додаје«: »Одредбе ове клаузуле