Анали Правног факултета у Београду

УПРАВНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

1. Крајем XVIII века у правној литерахури европских држава почела се проучавати управа. Пошто управа тада још није била подвргнута праву, јер су граВани још увек били само поданици са дужностима према држави, а не граВани са одреВеним правима према држави, првобитно се проучавала управа за потребе што ефикаснијег управљања саме управе, а не ради заштнте права граВана. Како су тада готово свё делатности управе биле у оквиру полиције и војске, то се управа проучавала као Наука, о полицији. Тако je било у Француској, Немачкој, Аустрији и у другим европсктш државама. С развојем камералних наука у Немачкој и Аустрији, које су управу проучавале обухватајући не само полицију већ и државну економију и државне Финансије. ова je школа посебно под утицајем бечког професора Ј, фон Зоненфелса (Ј. von Sonnenfels) доминирала у Европи крајем XVIII века. С разлогом се истине да je ово проучавагье управе у ствари била Наука управне политике, односно „политична теорија бирократа о бирократима и за бирократе”. Почетном XIX века у Француској, Немачкој, Аустрији, као и у другим европским државама, низ писаца проучава управу у делини као ку о утшави. Посебан утицај у том смислу вршио je бечки професор Лоренц фон Штајн (Lorenz von Stein), који je спојио дескрипцију управе са теоријским концепцијама о угхрави заснованим на филозофским идејама Хегела и дао систем историјског развоја управљања и управних опганизација. Његов ce утицаЈТга проучавање управе осећао дуто и у XX веку, а сад "се већ у светској литератури управних наука говори о враћању на његов метод свеобухватног ппогшавања управе, па се већ готово на свим правним факултетима уводи Наука о управи поред Управног права, што уједно указује, како je добро речено, да се са извесним закашњењем испуњава верование Лоренца фон Штајна, који je још 1866. године истицао: „... XIX век биће за Науку државног права век Науке о управи” (*)• Утицај професора Зоненфелса и Штајна био je присутан и код нас ( 2 ).

(1) Georges Langrod: La science administrative et sa place parmi les sciences voisines y књизи: Traité de science administrative, Mouton, Paris, 1966, erp. 98, 100 и 105, примедба 35. Лр Павле Димптријевић: Јавна управа. Бита управна школа, Ниш, 1964, стр. 80—83. Dr Eugen Pusic: Nauka о upravi, knj. I, Skolska knjiga, Zagreb, 1968, str. 17—19.

(2) Vladimir Bayer: Politiéko-kameralni studij u Hrvatskoj u XVIII-om stoljecu (1769 1776), Zbornik Pravnog fakulteta и Zagrebu, br. 2/1967, стр. 207—234. Dr Eugen Pusic: Politiöko-kameralne nauke u XVIII stoljecu i Joseph von Sonnenfels, Zbornik Pravnog fakvdteta и Zagrebu, 6p. 3/4, 1967, стр. 412—438; Dr E. Pusic; Nauka о upravi, 1968, стр. 17—19; Ар Д. Денковић, Развој наставе управног права, Универзитет данас, бр. 7/1968, стр. 47.