Анали Правног факултета у Београду

Увођењем судске контроле рада управе, која je у XIX и XX веку више или мане преооражавала извесне раније полицијске државе западне Европе у буржоаске правые државе, почиње и проучавање и стварање система Управног права. Постелено се почине вршити дескрипција, класификација и систематизација појединих управноправних односа као и правних категорија и појмова у систему Управног права. С обзиром на то да се ова систематизација првобитно вршила анализом правних правила Управног права a касније и анализом управне и управно-судске праксе, то je уједно водило занемаривању глобалног проучавања управе, које je до тада било предмет проучавања Науке о управи. С обзиром на то да Наука управног права проучава односе регулисане правом, то je Управно право правка дисциплина позитивног права. С тога се поставља питане, као и за све правые дисциплине Koje проучавају односе регулисане позитивным правом, да ли су такве дисциплине уопште научне дисциплине, па према томе да ли fWFTipiißär СТвсГ посебно поставља за Управно право, с обзиром на све већи развој савремене Науке о јавној управи, која превазилази оквире позитивног права и има тенденцију да се од Науке о управљању, односно од науке која проучава метод организована управе, као и функдионисање управе ради налажена најбоље и најефикасније организације, преобрази у ј у управе. 2. Има гледишта која проучавању позитивног права одричу сваки научни карактер. Таква гледишта постоје не само код економиста него и код правника. Истакнути француски економиста Гаетан Пиру ( 3 ), нпр., сматра да je предмет и улога права да утврди правила понашања. Ово гледипгге допушта да се из бројних правних норми и судских одлука могу извући извесна начела која би створила извесну усаглашену логичну целину. Али овој и оваквој теорији права одричу карактер „науке у правом смыслу те речи”. С разлогом се истине да ово гледиште није објаснило зашто систематска обрада позитивног права није „наука у правом смислу те речи” ( 4 ). Извесни правници такође доводе у сумњу да je обрада позитивног права наука. По једном таквом гледишту (проф. Ж. Сел) нагомилано знане позитивног права je само претходан елеменат науке. По овом гледишту правник који обрађује позитивно право констатује и класификује, тако да je то знане стечено само праксом и емпиријским искуством. Међутим, наука мора проучавати, објашнавати и предвиђати. Отуда ово гледиште сматра да се правник који обрађује позитивно право задржава само на првој фази научног истраживана ( 3 ). С разлогом се истине да ово гледиште није до краја доследно, јер и само указује да je обрада позитивног права првн део научног проучавана ( 6 ). 3. Гледишта која обради позитивног права дају карактер науке имају у виду предмет, метод и цил. проучавана и обраде позитивног права ( 7 ).

(3) Gaétan Pirou: Introduction à l’étude de l'économie politique, Sirey, Paris, 1946, стр. 78, 110. (4) P, Pinto M. Grawitz, Méthodes des sciences sociales, Dalloz, Paris, 1967, No 105, стр. 123. (5) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No 105, стр. 123—124. (e) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No 105, стр. 123—124. (7) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No 106, стр. 124—126.

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА