Анали Правног факултета у Београду

УПРАВНО ПРАВО КАО HAY4PIA ДИСЦИПЛИНА

Предмет обраде позитивно! права има у виду субјекте ппава и њихова овлашћења, правые норме, органе и организације у датом друштвеном поретку, као и структуру ових органа и организадија и њихове односе како меВусобне тако и са грађанима односно правним лицима. Исправно се истине да познавање и обрада свих ових елемената која даје позитивно право већ представља и предмет научног истраживања ( 8 ). Метод обраде позитивно! права je пре свега дескриптиван и аналитичан. До синтезе свих проучаваних правних категорща и установа долази се применом ових метода. Да би се дошло до одређене синтезе, примењују се методы дедукције и индукције. Полазећи од утврђених начела која су изражена у позитивном праву, дедуктивным резоновањем извлаче се све евентуалне последиде примене ових начела. Метод индукције тежи утврђивању општег правила на основу ггооучавања посебних правних чињеница. Указује се да. je овај метод посебно у примени при проучавању судске праксе, али се исправно истине да се овај метод такође примењује и при проучавању правних нормы. Како су дескрипција, дедукција, индукцнја, анализа и синтеза методы који су у примени и у осталим научным дисциплинама за постизање објективног научног сазнања, то се ни обради позитивно! права не може-порииати да представља посебну науынухлиспиплнну ( ? ). Поготову кад се истраживања врше још и применом упоредноправног метода и других савремених научных метода. Обрада и проучавање позитивног права има посебан практичан и теоријски циљ. Практичан циљ je одражен у познавању позитивно! права без кога се не може постићи теоријски цил>. Извесни теор'етичари у познавању права правку вештину, а не науку права. Додуше, још je Улпијан рекао да je право „ars boni et aequi”, али се с разлогом указује да с|шр_прщlена правау друштвеном животу може бити правка вештина ( 10 ). сё цил> обраде позитивног права може бити одражен историјски и социолошки. Кад се објашњава постојање и развој извесног гтавног система или установе, ово je објашњење пре свега историјско, јер историјски развој служи бољем разумевању одреВеног система или установе и доприноси евентуалном решењу у савременом праву ( и ). Посебно се у новијој совјетској правној литературы указује да су Маркс и Енгелс истицали да je свака друштвена наука пре свега историјска наука С l2 ). Y том смыслу, нпр., изричито се истиче: „наука совјетског управног права, која на основу марксистичко-лењинистичке теорије и методологије проучава позитивне правые норме и институције позитивног права, претпоставља истраживања историјског развоја сваке правые институције и анализу узајамне везе са другим правним институцијама” ( 13 ). 4. Научна обрада позитивно! права, као што смо видели, води у одређеној мери историји права, a даља научна обрада позитивног права упу-

(8) R. Pinto М. Grawitz, op cit.. No 106, стр. 124—126.

(9) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No 106, exp. 124. (10) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No. 106, exp. 125. (11) R. Pinto M. Grawitz, op. cit., No 106, exp. 125.

(12) Ц. А. Ямпольская: О меходе науки управления, у књизн: Научные основы государсхвенного управления в СССР. Издахельсхво »Наука«, Москва, 1968, схр. 58.

(13) Н. Г. Салищева: Прелмех и сисхема совехского адмннисхрахивнохо права, у уџбенику: Административное право. Под редакцией проф. А. Э. Лунева, »Юридическая литерах\ра«, Москва, 1967, схр, 18.