Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

fiyje на социолошко истраживање позитивног права. За социологију права неопходно je потребно познавање позитивног права. Истакнуш франдуски социолог С. Bouglé посебно je то подвукао речима; „Нико не може овде ући ако није правник” ( 14 ). Тако се обрада позитивног права јавља као иеопходна социологији хтрава за њена истраживања, a социолсЈгија права "оШШва правнику да оол>е разуме поједине правке институте позитивног права. Ваља истаћи да и правшщи дају извесна социолошка објашњења. Поменућемо само неке од најзначајнијих. Посебна социолошка објашњења поздхивиаг права дали су у француској теорији права проф. Леон Аиги (Léon Duguit) и Жорж Сел (Georges Scelles), који су истирали друштвену солидарност као основ правног система уопште, па би, према томеАВ 4 поједине категорије и појмови у праву, односно у управном праву, морали бити начедд содида|шости. Извесно социолошко објашњење француског управног права дао je и проф. Морис Opjy (Maurice Hauriou) који je проучавао стварно функционисање управе. Није проучавао проблеме управе само формално, дајући дескриптивна објашњења одређених појмова и институција управног права, већ je анализом аката управе и управно-судских спорова и одлука поводом ових спорова утврђивао појам и стварну улогу у друштвеном животу појединих правних гшституција и односе управе са граБанима ( 15 ). Посебно вал.а још нстаћи гледиште проф. Гастона Жеза (Gaston Jèze). Y предговору свом делу Основна начела управног права ( 16 ) проф. Жез je одлучно и јасно изразио како треба приступати обради позитивног права. С обзиром на то да je његово гледиште о овом методолошком приступу обради позитивноправних научних дисциплина углавном и данас исправно, добро je и целисходно подсетити се гьегових савета, кад мислимо на даљн развој Науке управног права. Ево неколико методолошких савета проф Жеза. „Све што сам старији, све сам више убеЬен да једино што je важно за проучавање права, то je добар метод." Под добрим методом проф. Жез пре свега подразумева проучавање чшьеница. Али, кад се опредељује које чшьенице правник мора проучавати, поставља питагье да ли правник мора проучити економске, друштвене и политичке факторе, као и друштвену средину у којој настају, развијају се и примењују правила друштвеног понашања или проучава само текстове који су формулисани у позитивном праву и тражи гьихов 'праюГ'слшсао. Поред тога, у вези са овим проблемой поставља још и питање да ли правый факултети „имају улогу да образују правника или да образују адвокате, судије, јавне бележнике, људе од закона, који изванредно познају „своје право” и добро су извежбани да обављају „свој занат” практичара, Овде се још пита да ли су факултети „храмови научних нстраживања il\h стручне школе”. Проф. Жез се одлучно залаже да се правки факултети морају бавити науком а не стручним оспособљавањем кадрова, истичући да je научно образовање ~најОол.е за сва стручка оспосоол.авања”. Указујућн на потребу научног а не стручног образована на правним факултетнма, проф. Жез посеоно подвлачи: „Стварна опасност за оног који познаје само постојећа правила

(14) Наведено према R. Pinto М. Grawitz, op. cit.. No 106, стр. 125.

(is) Lucien Sfez: Essai aur la contribution du Doyen Hauriou au Droit administratif français. Librairie Générale de Droit et de Jurisprudence, Paris. 1966, стр. 182.

(iß) Gaston Jèze: Les principes généraux du Droit administratif, Paris, 1925.