Анали Правног факултета у Београду

45

УПРАВНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

je у томе што код сваке измене законодавства или судске праксе највећи део његовог знања ишчезава. То je, у ствари, као кад се сунђером пређе преко школске табле. Не остаје више ништа. Мора се понова учити” ( 17 ). Y духу ових својих ставова проф. Жез истиче да je проучавање права проучаване живота. Стога указује да je за разумеване права нужно познавати друштвену, економску и политичку средину одређеног друштва и да стога Ъва проучавања Mcpajy Оити основ правних СЛ/ЛРја, jep се без тога формирају само „познаваоци закона”, али не и правници; образују се емпиричари, али не и научници” ( ls ). Проф. Жез join истиче да теоријска обрада позитивног права не би смела да се заустави само на прикупљању и нстраживању чињеница, ннховој класифнкадији и објапгњењу, већ би морала дати и коитичке синтуae t Под овим појмом он подразумева не само излагање основних правних начела одређене земље већ и истраживање да ли су и у којој мери одоеВена основна начела у сагласности са другим правним начелима те земље и да ли OATOBapaiv осейану правде те епохе и средине, односно да ли одговарају друштвеним, економским и политичким. потребама одреВеног аруштва. ( 19 ). Нема сумње да je то најтежи задатак теоретичара сваке дисциплине позитивног права. Грешака може бити, али, како се исправно истиче, „учнњене грешке нису без користи: исправљајући, често се други теоретичар приближава истини, односно коректнијој оцени идеје о релативној правди и друштвене, економске, политичке корисности у одређеном периоду и средини” С 2O ). Може се реВи да су и данас многа гледишта проф. Жеза актуелна. Истиче се да све више и више професори права упућују критике против метода и циљева наставе своје дисциплине ( 21 ). Y савременој литератури се и даље поставља питање циља и функдије универзитетске наставе за образовано правника. Запажена су два главна гледишта. По једном гледишту, циљ и функција ове наставе били би образована правника који ће савладати позитивно право одређене државе и бити способни да у пракси примењују то позитивно право. Аруш гледиште не запоставља познавање позитивног права, али je цил. образована правника не само упознавање позитивног права већ и Фоомипане ппавника који ће што je више могуће разумети лруштр р ну г-т-нярндрг и Феномен права. Обо гледиште комбинује практичне циљеве са научно-теоријским циљевима, тако да више одговара циљу и функцији универзитетског образована правника. Ако се тако приступи обради позитивноправних дисциплина, с разлогом се већ истиче да, слично као и у природннм наукама, и проучаване правних наука може бити теоријска наука и применена наука ( 22 ). Постоји и треће гледиште, које за образоване правника има у виду само чисто теоријско проучавање права у коме се не проучава позитивно право само једне одре Вене државе већ се проучава позитивно права више

(17) G. Jèze, op. cit. , t. I, стр. I 11. (is) G. Jèze, op. cit., стр. 11l IV. (19) G. Jèze, op. cit., стр. X.

(20) G. Jèze, op. cit., стр. X.

(2i) John N. Hazard, предговор у квьизи: Charles Eisenmann: Les sciences sociales dans l'enseignement supérieur; Droit, Unesco, Paris, 1954, стр. 9.

(22) Ch. Eisenmann, op. cit., стр. 19, 20—57.