Анали Правног факултета у Београду

држава, да 6и се дошло до једног општег теоријског система права. Тако се, нпр., долази до општег државног права (Allgemeines Staatsrechtslelire) 11ЛИ општег управног права (Allgemeines Verwaltungsrecht). За образована правника на правним факултетима свакако не може бити довољна само чиста теорија права, већ поред овог образована правник мора у одређеној мери познавати позитивно право своје државе, које ће му омогућити да, уз теоријско сазнање одреВёних основних начела, категорија и појмова у праву, буде више оспособљен за примену права у пракси, а не да буде само теоретичар права далеко од друштвене стварности ( 23 ). 5. Систематизација одређене позитивноправне дисциплине je задатак теорије одре Вене позитивноправне науке. Теоретичар има слободнију миcao, јер има више и времена и научноистраживачких могућности да свеобухватније упозна већи број чињеница и да прати развој одређених односа. Све то теоретичару права, по правилу, олакшава да врпш објективније анализе законодавства, управне и управно-судске праксе и да на основу ових истраживања доВе до синтеза потребних за утврВивање одреВених прав них категорија и појмова нужних за сазнавање основних начела одреВене позитивноправне дисциплине. Ако се у први план излагања не истичу одреБена начела одре Вене дисциплине позитивно! права и ако се у одреВеној мери поједине установе и начела не упоре Вују са одговарајућим решењима у упоредном праву, постоји опасност да се због детаљног дескриптивног излагања позитивног права једне државе мање уоче основни принципи и тиме уједно отежа стварно савлаВивање одре Вене дисциплине позитивног права. Посебно се истине да Наука управног права готово и не узима у обзир, односно недовољно упоредном управном праву, већ претежно има у виду само национално управно право ( и )ГНа потребу примене упоредног метода у управном праву указује и најновнја совјетска литература управног права. Тако се, нпр., изричито истине да je за утврБивање основних управноправних институција „потребно брижљиво истраживање свих појава у вези са дејством правних норми, као и упореВивање са одговарајућим институтима у другим државама, у првом реду са социјалистичким државама” ( 25 ). С друге стране, подвлачи се да врло често Наука управног права пропушта да уочи нове управне феномене који непрестано настају, или не прати у довољној мери промене код утврВених управних феномена, и то стога што су правые анализе које, углавном, примењује управно право, везане за старе форме и теорије, те то доводи до несклада измеВу живота и права. Стога се, можда доста оштро, истине, али то има и извесног оправдана, да се на факултетима, где се у проучавању управног права не поклања довољна пажња друштвеној стварности, на управно право гледа као на наставу мртвих језика. ( 26 ). Y Француској све до 1866. године, када je Е. Лаферијер (Е. Lafferière) објавио своје дело Traité de la juridiction administrative et des recours contentieux, којим je ударио темеље научној обради Управног права, јер

(23) Ch. Eisenmann, op, cit., стр. 19—20; Akademik Ivo Krbek: Pravo javne uprave FNRJ, Birozavod, Zagreb, 1960, стр. 85.

(24) G. Langrod, op. cit., стр. 105, примедба 35. (25) H. Г. Салншева, op. cit., стр. 18.

(26) G. Langrod, op. cit., стр. 105, примедба 35.

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА